Несуђени нобеловци годинама на чекању

Бањалука - Имена појединих књижевника годинама се налазе на листи потенцијалних добитника Нобелове награде, али она увијек оде у руке неком другом.

Прво мјесто на листи несуђених нобеловаца заузима Харуки Мураками, који је велика јапанска књижевна звијезда, веома је популаран широм свијета, као и на српском тржишту.

- Не желим да вјерујем да постоје значајнија лобирања када је ријеч о Нобеловој награди, али свакако постоје изражени субјективни фактори који се огледају кроз процес номинација и жирија - сматра бањалучки књижевник Берислав Благојевић.

Додаје да постоје и други фактори који можда немају везе са лобирањем, него са нијансама које неком књижевнику дају предност.

- Примјетан је утицај фактора равноправности полова. Готово је невјероватно да пуних 25 година (од 1966. до 1991) ниједна књижевница није освојила ову награду, да би је у посљедњих двадесет година освојило њих шест - каже Благојевић.

Истиче да људи који данас одлучују о лауреатима морају да имају на уму и овакве чињенице.

Међу вјечитим кандидатима за Нобелову награду су Исмаил Кадаре, Ко Ун, Дачија Мараини, Филип Рот и Кормак Макарти. На списку несуђних добитника ове награде су и Амос Оз и Том Стопард, док имена писаца из Србије већ дуго нема међу њима.

- Сматрам да одлуку о Нобеловој награди за књижевност доносе живи људи са својим увидима, страстима, разумевањем и очекивањима - казао је књижевник из Београда Гојко Божовић.

Признаје да га је жири  за додјелу Нобелове награде често изненађивао својим одлукама.

- Много великих писаца 20. века или наших савременика нису добили Нобелову награду за књижевност. За многе одлуке не можемо рећи да су политички неутралне. Крајем осамдесетих година, пре пада Берлинског зида, дисиденти из Источне Европе су често добијали ову награду, а у последњих двадесет година врло ретко - објаснио је  Божовић.

Подсјећа да су у посљедњих десетак година два пута  Нобелову награду добили кинески писци. Актуелни нобеловац је такође Кинез, Мо Јан, којег означавају као режимског писца.

- Свака награда има свој табу, закулисни простор, па како онда да нема и највећа, Нобелова награда - сматра књижевник Радомир Д. Митрић, који живи и ствара у Крагујевцу.

Наглашава да Нобелова награда данас већи утицај има у земљама трећег свијета него у Америци, гдје је увијек актуелан "Пулицер".

- Када говоримо о "Нобелу", то је посебан однос и увијек ће се тражити нешто карактеристично. Сваки нобеловац је увијек на неки начин дисидент - додаје Митрић.

Благојевић каже да није читао све нобеловце, али вјерује да су лауреати ове награде добри писци.

- Можда нису изузетни, али су добри - казао је Благојевић.

Божовић сматра да се треба запитати да ли и међу другим савременицима има писаца који су заслужили "Нобела". 

Митрић истиче да има свог фаворита међу несуђеним нобеловцима.

- Хорхе Луис Борхес ми је омиљени писац. Зато што је подједнако добро писао у свим жанровима и због тога што је схватио да умјетност може бити стварнија од саме стварности - казао је Митрић.

Вјечити други

- Што се тиче "вјечитих других", за већину њих има довољно времена. Осим тога, фаворити су прије свега производ популарности и помало несрећног кладионичарског штиха који се увукао у причу о Нобеловој награди. Слажем се што је Нагиб Махфуз добио награду, иако се неко други са таквим мишљењем не би сложио. Мој став је и да су Филип Рот или Кормак Макарти заслужили награду више него, на примјер, Харуки Мураками - каже Берислав Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.