Непоновљива пјесничка енергија Бранка Радичевића

СРЕМСКИ КAРЛОВЦИ - У најстаријој српској Карловачкој гимназији јуче је обиљежена 186. годишњица рођења великог српског пјесника Бранка Радичевића, најчувенијег ђака ове гимназије. Бранку у част окупили су се истакнути пјесници и умјетници, лауреати и аутори нових пјесничких књига.

Посјетиоци су осјетили особен дашак духовног задовољства и остварили риједак умјетнички доживљај.

"Бранково коло" је управо препознатљиво по емитовању снажне и непоновљиве пјесничке енергије. Начин на који то постиже заснован је на неразрушивој вјери у поезију и умјетност, у свјетлост истинских талената. У богатом програму казивана је врхунска поезија, радосно изражавана свијест о Бранку и умјетности, о награђеним пјесницима, о традицији и савремености.

Свечано је уручен "Печат вароши сремскокарловачке", дугогодишња награда "Бранковог кола". Ово престижно признање примили су Aндреј Јелић Мариоков за збирку сонета "Молебни венац" ("Удружење српских издавача", Београд, 2009) и Гордана Ђилас за књигу поезије "Учитељ сећања" (Издање аутора, Нови Сад, 2009).

- У овој вароши где су сабране толике духовне вертикале српског народа, у столном месту митрополита и патријарха српских, војвода и команданата, пред бритким стројем Шајкашког батаљона, у најстаријој српској гимназији, примам овај "Печат", у недоумици: Хоћу ли моћи да понесем оволику част и чиме ћу се још, осим овом књижицом са петнаест сонетних плачева, одужити - рекао је Aндреј Јелић Мариоков свечано примајући награду.

Лауреаткиња Гордана Ђилас истакла је да стваралачка енергија Бранка Радичевића, са којом се, и данас као и прије, сусреће и којој се на извјестан начин као пјесник и приклања, значила је и значи покушати поезијом обухватити и изразити један тренутак или неки од тренутака живота; простор у коме обитава емоција; однос између свијета и поетског субјекта.

- Бранко Радичевић је својом поезијом сведочио да је живот леп сам по себи и да треба у њему знати уживати – јер што је мило, све је песме вредно. После је све било лакше за песнике који ће доћи иза њега. Било је потребно да се прво догоди Бранко Радичевић који је бојом свог судбинског песничког послања то могао да именује, да би дошао Милош Црњански који је тој врсти енергије додао свој свепрожимајући, универзални па и космички кредо - нагласила је Ђиласова.

Директор "Бранковог кола" Ненад Грујичић истакао је да су овогодишњи лауреати и њихове књиге пун погодак изван очекиване инерције додјељивања пјесничких признања на српској књижевној сцени. Грујичић је додао да пјеснички таленти увијек и наново оживљавају матерњи језик, баш као што је Бранко Радичевић стварао своје пјесме у епифанијској врелини инспирације, постајући тако узор савременим пјесницима.

У музичком дијелу Бранкове и пјесме из српске баштине извели су Срђан Aсановић, Јована Рогуља, Нина Ивановић, Слађана Aћимовић, Соња Крагуљац и Паулина Ђечевић. Овај дио програма указао је на нове могућности живота и афирмације поезије у јавном животу.

Програм је протекао у знаку Радичевићевог стиха: "Aо, данче, ала си ми бео, још бих дуго гледати те хтео!" Бранкову и поезију антологијских пјесника надахнуто су говориле Весна Чипчић, Aлександра Матић и Јелена Милошевић. Био је то незаборавни театар поезије у гимназији у којој се Бранко школовао од 1835. до 1841. године.

Нове књиге

У богатом програму представљено је пет нових пјесничких књига млађих аутора "Бранковог кола", Милана Ракуља из Бање Луке, Маје Даковић из Београда, Мирослава Митковића из Ниша, Мирјане Кајзе из Мркоњић Града и Славице Торма-Лукач из Суботице. Пет свјежих књига "Бранковог кола" говори о непресушној стражиловској жили куцавици српске поезије и веома упорној мисији и конкретном резултату ове институције. Наступили су и лауреати награде "Стражилово": Стела Манасијевић, Иван Лаловић и Марко Ковачевић, као и млади пјесници Марина Војиновић и Бојана Бумбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.