Недопустиви самозаборав

Веома лепа вест да је Комисија за сарадњу БиХ са UNESCO-ом једногласно одобрила номинацију змијањског веза на UNESCO-ову репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа говори да је напокон институционално покренута акција номиновања елемената нематеријалног културног наслеђа из БиХ, односно Републике Српске.

На листи нематеријалног културног насљеђа РС, које чека на номинацију, осим змијањског веза налази се још шест елемената: крсна слава, паљење жежнице, невесињска олимпијада, мркоњићки ковачи, осећански језик и брање траве иве на Озрену.

Међутим, увидом у елементе културне баштине, који чекају на номинацију, појављује се озбиљан проблем. Наиме, на листи нематеријалног културног наслеђа Републике Српске нема ојкаче (ојкања), нијемог (глувог) кола и бећарца, трију елемената које је Хрватска прогласила за своју баштину и поставила их на светску репрезентативну и листу угрожених вредности UNESCO-а. Значи ли да одустајемо од своје баштине и предајемо је Хрватима?

Управо из овог разлога Република Српска неизоставно мора на своју листу нематеријалног културног наслеђа да постави ова три елемената и потом их номинује на листе UNESCO-а. Да будемо прецизни, српска нематеријална културна баштина расута је у више држава. По Конвенцији UNESCO-а, те државе могу, чак им је то приоритетни задатак, да заједнички номинују исти елемент културне баштине, који се, стицајем разних околности, налази иза више државних граница. Поготово након новоформираних држава и државица распадом социјалистичке Југославије. Српска културна баштина је угрожена свакодневним примерима отимања и присвајања од других народа на Балкану. Очигледан пример су ојкање, нијемо коло и бећарац. Да не говоримо о српском језику из којег су настали новокомпоновани језици по налогу дневне политике, о манастирима и црквама на Космету, о Мирослављевом јеванђељу и другом.

Србија је прошле године формирала први национални регистар нематеријалног културног наслеђа где се налази 27 елемената, међу којима је и ојкача, вековна поетско-вокална творевина Срба Динараца-Крајишника који данас живе највише у Војводини и неким деловима Србије. Недавно је Србија први пут самостално номиновала на репрезентативну листу UNESCO-а крсну славу. Затим, номиновала је пролећни празник Ђурђевдан заједно са Румунима, Хрватима, Македонцима, Молдавцима и Турцима. Ако је са неколико земаља, заједнички номиновала Ђурђевдан, онда се у номинацију крсне славе свакако морала укључити и Република Српска. Без истородне заједничке номинације, без такве снажне акције двеју република, с ове и оне стране Дрине, то говори о недостатку планске координације на плану укупне српске културне баштине на Балкану и шире.

Међутим, оно што је највећи пропуст јесте што ни Србија ни Република Српска нису парирале Хрватској и номиновале ојкачу, нијемо (глуво) коло и бећарац, који припадају српској баштини. И то баш у тренутку кад саме себи праве добру шансу која се не сме пропустити. Чак и у остатку БиХ познато је да муслимански живаљ понегде пева ојкачу, што говори о дубини генезе овог елемента, која допире до времена пре преласка српског становништва у исламску вероисповест.

Без снажне и принципијелне културне политике, као народ нећемо установити ни своју државотворну позицију. Културна политика је темељ свих других политика, без које нема конкретног животног утемељења и визије будућности. Нажалост, наше званичне државне институције не примећују овај проблем и не придају му значај. Оне не поседују механизме за поправљање погубног стања на овом плану. То је недопустиво и представља делање у корист сопствене штете. На дужу стазу, то је трагично и - смртни грех према потомцима, али и прецима. Тиме се постиже самопотирање и брисање сопственог вековног корена.

Дакле, Србија и Република Српска, неизоставно и без оклевања, заједнички морају да номинују оно што нам је као српско културно наслеђе Хрватска отела. И не само то. Тиме ће српска културна баштина на листама UNESCO-а, као део светске, напокон бити веродостојно и легитимно представљена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.