Наум

Ко зна зашто је то добро... Ово изговарамо као крајњу утјеху, онда када смо немоћни пред неким догађањем за који не желимо да се догађа уопште или на начин на који се догађа, а ипак прихватамо могућност даљег повољнијег исхода. Било да се ради о силовитости природних појава или ћудљивости људског испољавања, упркос напретку нашег знања, слијегање раменима ће тешко изумријети као знак признавања пораза пред недостижним, уз трачак наде.

Ипак, када је ријеч о људским испољавањима, чак и онда кад смо принуђени да гутамо неукусне залогаје којима нас кљукају а ми се тјешимо да се и од таквог јела расте, не можемо а да не размотримо намјеру на чијим крилима нам кашике немилог оброка незаустављиво улијећу у уста. Ми, дакле, кад мислимо да морамо, прихватамо испољавање људи које нам није по вољи, али бар покушавамо да протумачимо намјере таквих испољавања, јер смо људи и својствено нам је и да имамо намјере и да их тумачимо.

Иако нам је коначан исход тумачења намјере, у ствари, већ
предодређен спровођењем те намјере у дјело, па ми оно што желимо да се догоди можемо да разумијемо а оно што не желимо то разумјети не можемо, ипак нам на располагању стоји могућност да се наслути мјерило, мјера, по којој намјера бива добронамјерна или злонамјерна. Све што можемо да закључимо тумачећи једну намјеру односи се на мјеру.

У врзином колу мјере за намјере, оне поскакују добронамјерно ако су примјерене, а злонамјерно ако су непримјерене. То значи да све намјере могу да буду добре и лоше, или да ниједна намјера, у суштини, није ни добра ни лоша, а да суд о намјери може да се донесе само у односу на околности у којима и начин на који је та намјера спроведена у дјело. Ово је врло јасно уочљиво у случајевима када тумачимо испољене намјере оних за које са извјесношћу знамо да и сами увиђају непримјереност околности и начина испољавања своје намјере: то је злонамјерно. С друге стране, ако су испољене примјерено, и најизвитопереније и најзлоћудније намјере свјетлуцају добронамјерно.

Све што људи говоре и раде произлази из намјера од којих сваку можемо да препознамо у себи. Међусобно се разликујемо само по томе што за спровођење истих намјера у дјело бирамо различите околности и бескрајно разнолике начине. Отуд крвник, отуд умјетник..

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.