Наташа Марковић: Музика даје снагу на сцени

Људи у позориште одлазе из различитих разлога. Поред оних који дођу да се саморекламирају, имамо и друге који желе да се наслађују туђим евентуалним неуспесима.

  Искрени пријатељи знају да буду оштри после премијере када дају коментаре о улогама. Сви имамо наша мала окружења и живимо, иако грубо звучи, у интцестуозним заједницама. Бирамо људе који нам пријају, које волимо, а на остале престајемо да обраћамо пажњу и не придајемо им значај - рекла је за "Глас Српске" београдска глумица Наташа Марковић, која је телевизијској публици најпознатија по улози Бранке у серији "Лисице". 

* ГЛAС: Члан сте екипе филма "Седам и по" који открива људе из наше околине. Догађа ли Вам се да срећете људе који на културне догађаје одлазе само да би вечерали, као лик који глумите?

МAРКОВИЋ: Веома често на позоришним коктелима примећујем оне који су дошли да се наједу и напију. Њих уопште не занима која представа је на репертоару. Са друге стране, имамо оне који долазе да буду виђени, а позориште их не интересује. Чак мислим да су ови што једу искренији од оних који промовишу сами себе долазећи на премијере. Глумећи у филму "Седам и по" добила сам једну од најдражих улога. Та девојка је спонзоруша, као производ деведесетих година прошлог века. Она није успела да нађе пребогатог мужа да јој испуњава све жеље, али у њеном свету и тај ниво је довољан. Заиста сам имала потребу да одбраним тај лик, а не да га искритикујем. Потрудила сам се да разумем зашто је та жена донела такве одлуке и какав је њен живот.    

* ГЛAС: Глумите и у представама за дјецу. Колико уживате у тим позоришним креацијама?

МAРКОВИЋ: Иако многи кажу да су деца искренија публика, не мислим да је то тако. Јако је битно шта ћете коме понудити када дође у позориште. Aко деци представите оно што их се тиче, одреаговаће добро исто као и одрасли, само на неке друге теме. Играм у једној поучној представи "Aлекса у земљи чуда" Позориштанца "Пуж", која је својеврсна шпијунска прича за децу. Деца увек одлично прихвате на ову представу, што нас глумце радује. Занимљиво је да се и одрасли који доводе децу у позориште одушевљавају овим комадом. Осим тога, "Aлекса" је интерактиван и размењујемо енергију са публиком. Такође ми веома драг и рок мјузикл за децу "Мала сирена". Хтели смо да децу дамо музику њиховог детињства кроз причу о одрастању и првој љубави. Волим музику и сматрам да је најкомплекснија врста уметности. Уз музику могу и да путујем, да замишљам разне пределе... Глумим и у "Јадницима" у режији Небојше Брадића, која ми представља велику радост. Сваки пут кад кренем на ту представу, неизмерно сам срећна. Мада није класичан мјузикл, дивно је искуство. Невероватно је колико музика даје снагу на сцени.        

* ГЛAС: Београд је у посљедње вријеме направио велики број серија. Да ли свој глас дајете за много серија различитог квалитета или за мали број јако квалитетних?

МAРКОВИЋ: Одлично је што имамо много нових серија и филмова у Србији. То одмах значи да има више посла за све глумце. Људи данас раде разне пројекте, све што их занима, а добро је ако успеју да направе нешто аутентично. Сваки аутор има своју омиљену тему, а тако се привлачи различита публика. Па и ми глумци, бавећи се овим послом проналазимо разне особе и неке њихове делове у себи.

"Лисице"

- Серија "Лисице" ми је открила колико је телевизија моћан и чудан медиј. Она нас много излаже очима јавности и може да збуни човека ако није спреман на то. Глумцу телевизија краде део приватности, коју ја волим да задржим за себе и врло је љубоморно чувам. Мораш да будеш зрео да би се са тим суочио. То театар никада не прави - каже Наташа Марковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.