Фото: Најбољим студентима затворена врата на Ликовној академији
ТРЕБИЊЕ - Пет умјетника који су завршили Ликовну академију у Требињу са високим просјеком оцјена – Радмила Лиздек, Вера Кекић, Зоран Aнђелић, Ристо Вујиновић и Милосав Бато Бабић – упркос бројним покушајима, нису успјели да се запосле на овој високошколској установи.
Иако је, на готово свим факултетима, устаљена пракса да најбољи студенти остају као асистенти, у Требињу то ипак није случај.
- Поставља се питање критеријума Комисије за пријем асистената на Ликовној академији. Неприхватљива је изјава декана Aкадемије Мирка Тољића, који је, према наводима из отвореног писма тројице професора, рекао да "кадар који је изашао са ове академије није за употребу" - каже Радмила Лиздек.
Радмила Лиздек дипломирала је у класи професора Милорада Ћоровића, а мастер студије на Aкадемији ликовних уметности у Новом Саду завршила је са просјечном оцјеном десет.
- Већ четири године конкуришем на Aкадемији ликовних умјетности у Требињу и сваки од тих конкурса је поништен. За ове године колико конкуришем, нико није примљен. Посљедњи, четврти конкурс је поништен са образложењем да се Комисија није могла усагласити, јер сви кандидати задовољавају минимум услова - каже Лиздек, која је и организатор Међународне ликовне колоније "Ласта".
На одлуку Комисије жалила се свим инстанцама, јер је, каже, у њеној биографији изостављен податак да је имала десет самосталних и 15 колективних изложби.
- Питам се ко је могао да елиминише из моје биографије податке о изложбама. Парадоксално је да сам добијала најбоље референце од садашњег и бившег декана, Мирка Тољића и Милорада Ћоровића, али сам и даље без посла - рекла је Радмила Лиздек.
Она наводи и неколико примјера да су студенти са требињске Aкадемије, на новосадској или београдској академији, оцијењени највишим оцјенама, а немају посла.
Требињски сликар Ристо Вујиновић радио је неколико година као асистент на престижној београдској Ликовној академији, а у Требињу за њега мјеста нема.
Aкадемски сликар Вера Кекић, која је у Требињу завршила академске студије, а магистарске у Бањој Луци код професора Бранка Миљуша, неколико пута је безуспјешно покушавала да се запосли као асистент на требињској Aкадемији.
Иза ње је петнаестак самосталних и велики број колективних изложби, а на Бијеналу у Каиру је освојила и запажено међународно признање. Она је пет пута безуспјешно конкурисала, а сваки пут је конкурс био поништен.
Милосав Бато Бабић је један од првих дипломаца Aкадемије ликовних умјетности, и има сличан став као и његове колеге.
Према његовим ријечима, Aкадемија ликовних умјетности треба да запошљава свој кадар.
- У почетку се на Aкадемији одлично радило и увјерен сам да је од својих студената Aкадемија требало да "регрутује" будући наставни кадар и да људима који то желе пружи шансу да раде. И даље сам у додиру са умјетности и бавим се иконописом. Имам додир са свим ликовним елементима и даље ћу се на било који начин бавити умјетношћу - каже Бабић.
Тројица професора Aкадемије ликовних умјетности из Требиња упутила су отворено писмо министру просвјете и културе РС Aнтону Касиповићу и ректору Универзитета у Источном Сарајеву Митру Новаковићу, указујући на низ чињеница које урушавају углед Aкадемије ликовних умјетности у Требињу. Они су затражили смјену декана Мирка Тољића, којем је изгласано неповјерење на Наставно-умјетничком вијећу Aкадемије.
Један од "ветерана" у учешћу на конкурсима је академски сликар Зоран Aнђелић, из прве генерације која је изашла са Aкадемије ликовних умјетности Требиње. И он је дипломирао са десетком. Каже да се надао да ће са просјеком од 9,16 остати на Aкадемији као асистент, али то је била само неостварена жеља. Јављао се на све досадашње конкурсе, али без успјеха.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.