Објављен роман "Човјек вук": Мрачни портрет зла у човјеку

БАЊАЛУКА - Издавачка кућа "Имприматур" објавила је роман "Човјек вук" бањалучке књижевнице Михаеле Шумић.

У питању је први роман и четврта књига талентоване умјетнице, након двије збирке поезије и једне збирке приповјетки, такође објављених у издању "Имприматура". Природу романа најављује цитат староримског комедиографа Плаута: "Гдје има оваца, вукови никад нису далеко", након чега књижевница читаоца уводи у наизглед мирно латиноамеричко мјесто, у којем се дешава сурово убиство дјевојчице, а кривица пада на митолошко биће познато као Човјек вук...

- У забаченом селу Селванто, на ивици шуме, сјенке крију мрачне тајне, а шапат о човјеку вуку путује од уста до уста. Када наступе несреће и беживотна тијела крену да се појављују, страх и предања почињу да се преплићу, али иза мита крије се много мрачнија истина. Дон Алирио, локални учитељ, прије неколико година видио је нешто што га је заувијек промијенило. Док се политичка елита Селванта упушта у игре одмјеравања моћи, а црква скрива своје гријехе, Алирија прогони сјећање на страшну ноћ, када је нестала једанаестогодишња Сабина Ордоњез. Шта се заиста крије у срцу Селванта? Да ли је Човјек вук чудовиште или одраз најмрачнијих истина овог села, пише у најави издавача.

Књижевница Тања Ступар-Трифуновић у свом кратком осврту на роман "Човјек вук" истиче да је у питању дирљив и парадоксалан запис о природи зла у човјеку.

- Михаела Шумић у свом роману прецизно, као ријетко ко, готово дирљиво и лијепо портретише зло у човјеку. Оно оставља трагове, поиграва се разумом, узима обличје митолошког, храни се страховима и предрасудама, искаче пред читаоца као Човјек вук, спреман да у сваког од нас зарије своје очњаке. Њен измаштани Селванто, у који настањује главног јунака Алирија и његову борбу са злом, можемо замислити као неки далеки град у Латинској Америци, али то може бити и било који наш град гдје ствари функционишу слично, прикривено насиље, неразријешене смрти, корумпирани политичари и уплашени људи препуштени стихији и "вишим силама" у које вјерују усљед властите беспомоћности, написала је Ступар-Трифуновић.

Роман има 187 страна у меком повезу, уреднички задатак обавила је Марија Пејић, док је дизајн корица дјело Драгане Васић. Књига се већ налази у претпродаји на сајту издавача, а ускоро ће бити доступна у књижарама.

АУТОРКА

Михаела Шумић је рођена 1998. године у Бањалуци, гдје је завршила Опћу гимназију Католичког школског центра.

Током 2012. године писала је поезију и колумне за мексички "ЛУФ магазин". Своју поезију, као и преводе на енглеском, шпанском, португалском и хрватском, до сада је објављивала на неколико портала. Читаоцима се представила на фестивалима књижевности "Императив" у Бањалуци и "Рукописи" у Панчеву. Објавила је збирку пјесама "Неколико ситних убода", за коју је добила награду "Чучкова књига", збирку прича "Хербариј свете смрти", за коју је награђена регионалном књижевном наградом "Штефица Цвек", као и збирку поезије "Именик Лауре Царвалхо". Превела је романе Фернанде Мелчор "Сезона урагана", "Парадајс" и "Лажни зец".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.