Мозаичка укрштеница

Мирна Пијетловић 05.11.2010 20:00

Фото: Мозаичка укрштеница

БAЊAЛУКA - Изложба "Изолација", професора и академског сликара Весе Совиља, отворена је у четвртак увече у малом изложбеном салону Банског двора Културног центра.

Уредник ликовног програма Банског двора Слободан Видовић рекао је да је срећан што је ова културна институција домаћин сликама Весе Совиља.

- Ова поставка на њему својствен начин говори о стању, односно позицији умјетника и умјетности у БиХ данас, па и у друштву у цјелини. Совиљ је умјетник који се служи свим расположивим медијима, од цртежа, слике, принта, видеа, објекта, перформанса до амбијенталних радова - рекао је Видовић.

Он је нагласио да је изложба, која ће бити отворена до 21. новембра, постављена у двије сале. У првој се налазе инсталације везане за "смрт" сликарства, као и једна мозаичка укрштеница, односно поигравање игром ријечи које одликују умјетника. Друга сала управо представља суштину "Изолације", кроз коју је приказао стање у данашњем друштву, а којом ће се и у будућности бавити.

Према ријечима умјетника Младена Миљановића, професор Весо Совиљ се овом авангардном изложбом бави темама као што су шта је то умјетност данас, однос између умјетности, друштва, умјетника, политике и државе.

- Поставка у Банском двору није само изложба и није само рад Весе Совиља. Његов рад је нешто што се дешава и изван ове зграде, што се дешава кроз све умјетнике са којима је он радио на Aкадемији умјетности и са којима још увијек ради - казао је Миљановић на отварању изложбе.

Како је истакао, професор Совиљ је "озбиљно неозбиљан, са студентима је пасивно активан, а његово ћутање треба знати слушати".

- Једном је професор рекао: "Ја нисам за додјелу атељеа умјетницима, јер ако ми додијеле атеље, мораћу да сликам." Он је увијек истицао да је умјетност бесконачно умножавање умјетности, док је у једном писму рекао: "Драги мој сабрате у умјетности, надам се да ћу једног дана просути чете анђела од стиропора на небу изнад Берлина" - истакао је Миљановић.

Како је појаснио, један од Совиљевих радова у виду инсталације актуелизује питање које је протеклих година било "живо", као и данас, а ријеч је о "смрти" слике и умјетности у данашњем времену.