Море књига у Београду

БЕОГРAД - Све је до закључења овог броја "Гласа Српске" било спремно за отварање највеће књижевне манифестације у региону, Међународног сајма књига у Београду.

Најављено је да ће манифестацију отворити угледни српски књижевник и добитник НИН-ове награде, Драган Великић. Ове године почасни гост Сајма је Грчка.

Издавачи из Републике Српске ове године представиће се на штанду Владе РС и штанду Удружења издавача РС, гдје ће представити капитална нова издања.

Издавачку продукцију из Србије, према званичним подацима, које је пренио Танјуг, чини 7.441 нови наслов, од почетка 2009. до сада.

Према информацији Народне библиотеке Србије (НБС), то је за књигу више или мање од прошлогодишњег броја регистрованих наслова, па би се на основу тога могло закључити да је српско издаваштво тамо гдје је било и 2008. године.

Издавачи из Србије који и даље успијевају да "одрже главу изнад воде" увјерени су да, без обзира на интернет, на нове компјутерске технологије које се појављују из дана у дан, добра и квалитетна књига налази пут до читалаца.
Таквих књига ће, барем према оцјени већине издавача белетристике и књига из домена хуманистичких наука за које влада највеће интересовање, бити ове године мање него претходних, јер је смањена продаја.
Занимљив податак је да је на највећој свјетској смотри књиге у Франкфурту ове године било 440 издавача мање него 2008, што је значајно, премда је број учесника премашио 7.000. 
Да је српско издаваштво једно од "чуда" Србије показује податак да ће се на сајму појавити неколико нових издавача који најављују занимљиве наслове и респектабилну продукцију ("Aлбатрос плус", "Букинг", "Танеси"...).  Истовремено је неколико "стубова" српског издаваштва или потпуно сишло са сцене или су сведени на "статисте" ("Народна књига", "Просвета", "Рад", "Нолит"...)
Утјешна вијест за заљубљенике у врхунска књижевна дјела је да је неколико водећих домаћих издавача смогло снаге да објави дјела трајне вриједности и обогатило "Aлександријску библиотеку".
Када је ријеч о преведеним насловима онда је најбоља препорука дуготрајно водеће мјесто на бестселер листи "Њујорк тајмса" или да се ради о писцу који је већ успио да освоји срца читалаца у Србији (примјер Тонија Парсонса који ће бити гост сајма).
Интересовање домаће читалачке публике "заголицаће" књиге добитника(це) Нобелове награде, под условом да није у питању пјесник и драмски писац. Пласману књиге помажу и награде "Букер", "Гонкур", "Пулицер" или тај ниво награда за одређени жанр ( "Хуго" или "Небула"за СФ или "Златни бодеж" и "По" за кримиће).
Организатори су најавили изузетно велики број дешавања. Одржаће се многобројне промоције, разне акције, квизови, награде на штандовима домаћих и страних издавача и бројних културних институција, тако да ће сваки посјетилац моћи да садржајно проведе барем једна дан  пловећи " морем књига".    

Издавачи у бројкама

Што се тиче квантитета (по броју нових наслова) на чело листе је избио " Евро-Ђунти" (312). Затим слиједе од другог до 10. мјеста "Лагуна" (243), "Службени гласник" (236), "Завод за уџбенике" (236) , "Прометеј" (91), "Aлнари" (82), "Младинска књига" (79), ИПС (70) "Задужбина Aндрејевић" (68) и "Моно и Мањана" (60). Међу првих 100 издавача од  11. мјеста па надаље, број нових наслова се драстично смањује тако да је продукција неких веома угледних издавача ("Геопоетике", "Клија", "Паидеије", "Aрхипелага", "Стубова културе", "Чигоје", "Издавачке књижарнице Зорана Стојановића", "Чаробне књиге", "Стилос арта", "Плато букса"," Белог пута", "Марсоа" ...) између 20 и 40 наслова, у просјеку.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.