Монодрама "Музеј живих душа" гостује у Приједору: Људи и нељуди Голог отока

ПРИЈЕДОР - У Градском позоришту Приједор 12. марта са почетком од 20 часова биће одржана хваљена монодрама "Музеј живих душа" у режији Љубослава Мајере, а у извођењу српског глумца Јовице Јашина.

Представа доноси потресну причу о Голом отоку и страдању невиних људи у једном мрачном периоду наше, не тако давне историје. Ово је јединствен покушај у Србији и региону да се ова тема обради кроз снажну и интимну позоришну форму, монодраму која публику води кроз лична свједочења, емоције и сјећања која не блиједе.

Потресна исповијест страдалника

Познато позоришно име Љубослав Мајера каже да се захваљује свом покојном оцу Ивану, који је кроз ћутање прозборио три реплике својим синовима

-Захваљујем се мом покојном оцу Ивану, који је кроз своје ћутање прозборио три реплике нама – синовима, а које сам морао (без одобрења Д. Јовановића – такође покојног) да укомпонујем у овај омаж посвећен свим страдалницима свих времена! Хвала им, рекао је Мајера.

У опису представе стоји да је Голи оток једна од тамних мрља наше историје. Мрља о којој се дуго и тешко ћутало. Табу. Најхрабрији су проговорили тек три, четири деценије након самог збивања, али како аутори комада истичу они остављају историчарима да се баве суштином тог феномена, док њих интерсује умјетнички доживљај.

Драматург Горан Ибрајтер истиче да страдалник и писац Драгољуб Јовановић спада у ред оних који су морали проговорити.

-Драгољуб Јовановић спада у ред оних који су морали проговорити. Његова двотомна књига "Музеј живих људи", која је послужила као основа за текст истоимене монодраме, ако је треба жанровски одредити, налази се у простору између прозне литературе и документарно-историјског записа. Она не залази толико у идеолошка разматрања, у расправе ко је у праву, а ко у криву. Јовановић фокус ставља на људску димензију читавог збивања, рекао је Ибрајтер. Драматург истиче да Јовановића занима прије свега ко је у паклу Голог отока сачувао образ и човечност.

-Јовановића занима пре свега ко је у паклу Голог отока сачувао образ и човечност, а ко се показао као зликовац и нечовек. Питање која и чија визија социјализма је боља, исправнија код њега тек провејава. У крајњој линији, он нам до конца своје повести не открива да ли се дистанцирао од стаљинизма, ако је то и била његова идеолошка матрица, рекао је Ибрајтер.

Тема о којој се ћутало предуго

Искусни глумац Јовица Јашин, који игра у монодрами, каже да Јовановићево искуство сурово искрено уводи публику у причу о монструозном казамату тадашњег режима.

-Голоотачка сага је је драматизација истоимене књиге Драгољуба Јовановића голооточког затвореника од 1949 - 55 године. Његово искуство нас уводи у причу о монструозном казамату тадашњег режима. Казамат који је прелазио методе мучења и најозглашенијих фашистичких логора.

Период не тако давне наше историје о којој се дуго ћутало.Ова представа је покушај да се скине скрама ћутања о овој теми. Радујем се сусрету са приједорском публиком и добродошли на представу рекао је Јашин.

Позориште Приједор позвало је публику присуствујете овом значајном позоришном догађају и да заједно са ауторским тимом одају поштовање онима чије приче не смију бити заборављене. Цијена улазница је 10 КМ.

Искуство Драгољуба Јовановића

Писац Драгољуб Јовановић (1923-1996) био је генералстабни официр пре рата, један од учесника у пучу 27. марта 1941, ратни војни заробљеник у Немачкој за вријеме рата иофицир Југословенске армије од 1945.

Преживео је искуство голооточког заточеника над којим је вршена психичка и физичка тортура. Његово писање је писање човека пуног бола, али и поноса. Прихватајући се пера, Јовановић није имао намеру да написе дело литералне вредности. Његов циљ је био да, описујући шта је проживео на Бањици, у Старој Градишки и на Голом отоку, сачува од заборава и својим сведочењем допринесе познавању наше недавне прошлости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.