Млађен Цицовић: Aндрић и ћуприја даће печат овогодишњем сајму

Република Српска мора испунити задатак који смо себи дали и који је општеприхваћен, а то је да сваке године на Међународном сајму књига у Београду будемо успјешнији него прошле.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Представништва

Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, алфа и омега представљања Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду, који ће се одржати од 23. до 30. октобра.

Богат књижевни програм, уз сценске мотиве Aндрића, ћуприје и Aндрић града, учиниће да овај штанд буде прави амбасадор културе Републике Српске.

* ГЛAС: На Сајму књига у Београду ове године штанд Републике Српске биће у знаку Aндрића, његовог дјела, али и Aндрић града, чији је идејни творац Емир Кустурица. Докле се стигло са том идејом?

ЦИЦОВИЋ: Aндрић је једини нобеловац српског језика и ове године га ниједан издавач или бар већина издавача књига написаних на том језику не може, и вјероватно и неће, заобићи, па је и разумљиво да Република Српска, на чијој је територији и ћуприја са историјом из које је расло и израсло књижевно дјело награђено највишом наградом, и град чији темељи управо извирују из земље да би у будућности трајали заједно с ћупријом, свој штанд посвети баш Aндрићу и да изглед штанда буде у знаку те ћуприје и тога града. Ја сам са својим сарадницима кренуо од те идеје и тог увјерења, а докле смо дошли, видјећете. Ова идеја је прихваћена прије свих од стране Министарства просвјете и културе, Удружења издавача Републике Српске и свих оних који цијене и воле књигу.

* ГЛAС: На коликом простору ће се представити Република Српска и какви садржаји су замишљени на штанду?

ЦИЦОВИЋ: Наравно да задатак да сваке године будемо бољи него претходне тражи и више простора. Ове године ћемо бити на 50 квадратних метара, што је оптимална величина за све што смо замислили, па већ и почели да остварујемо. Изглед штанда захтијева и нека смјелија рјешења, и идејна и техничка, па смо морали да кренемо раније него други излагачи. Истовремено, у поодмаклој фази је и архитектура програма: књижевног, књижевно-теоријског, музичког, ликовног... Програм ће бити интересантан и по нашем мишљењу у много чему би требао дати печат овогодишњем сајму.

* ГЛAС: Каква је улога Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у представљању Републике Српске на Сајму књига у Београду?

ЦИЦОВИЋ: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске се на штанду РС у Београду појављује као издавач, што је, сматрам, најважније, не само зато што је објавила једну од можда најзначајнијих књига овог времена о Aндрићу, књигу проф. Предрага Лазаревића "Aндрић и Босна", а друго, НУБРС као институција која има тачне информације о свему што се у нашој Републици објави у току сваке године битан је сарадник у извору књига које ће бити представљене на штанду Републике Српске. Морам да кажем, јер знам да се многи већ интересују за могућност представљања својих дјела на Међународном сајму књига у Београду, да ће одлука бити донијета, послије свих пристиглих приједлога, на заједничком састанку представника Министарства просвјете и културе, представника Удружења издавача РС, представника НУБРС и једног нашег члана и да ће сви заинтересовани бити на вријеме обавијештени и о могућностима и о начину представљања.

* ГЛAС: Познато је да представљању Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду увијек присуствују угледне личности из свијета културе. Ко ће бити гости штанда Републике Српске ове године?

ЦИЦОВИЋ: Код доброг домаћина они који једном дођу долазе увијек, а увијек има и нових, јер од оних сталних чују како је било и како ће поново бити. Вјерујем да ће и ове године бити и угледних, и занимљивих гостију, а да ипак задовољим вашу радозналост, на штанду Републике Српске говориће Емир Кустурица, Тихомир Станић... Нећу даље, нека нешто остане и као изненађење.

Промоције

* ГЛAС: Да ли ће и ове године бити организоване промоције у сарадњи са Удружењем издавача Републике Српске?

ЦИЦОВИЋ: Да, али не само са Удружењем издавача Републике Српске, него и са издавачима који нису чланови Удружења, као и са ауторима који су сами објавили своја дјела, па са библиотекама и домовима културе који повремено објављују књиге и монографије и, наравно, Народном и универзитетском библиотеком РС, свим универзитетима у Републици Српској и Aкадемијом наука и умјетности Републике Српске. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.