Мирко Шевић: Награда на бијеналу у Фиренци

Снежана Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Мирко Шевић: Награда на бијеналу у Фиренци

Посебно сам срећан јер су моја дјела постављена непосредно уз билборд бијенала у Фиренци и подијума на којем се одржала церемонија отварања, што је имало добар предзнак. Изложбени простор бијенала обухвата 11.000 метара квадратних у средњовјековној палати Фортезза да Бассо, која је била политичко средиште Републике Тоскана у вријеме када је владао Лоренцо Медичи, познатији као мецена Леонарда да Винчија.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" приједорски сликар Мирко Шевић, који је излагао своја дјела међу 600 умјетника из 70 земаља који су недавно били учесници Осмог бијенала савремене ликовне умјетности у Фиренци.

Шевић је био једини представник БиХ на тој престижној умјетничкој манифестацији, а ријеч је о ствараоцу који се бави перформансом, скулптуром, сликарством и цртежом.

* ГЛAС: Када се код Вас појавио "сликарски" ген?

ШЕВИЋ: Иако сам правник по струци, прије двадесетак година нешто се у мени преломило. Заправо сам још као дјечак од 11 година са својим цртежима са још четири вршњака добио највећу награду тада у Југославији, седам дана боравка у кући наиве Ивана Генералића у Хлебинама. Били смо гости и Крсте Хегедушића, његове мајсторске радионице у Загребу и то је био знак да постоји неки таленат. Сплетом животних околности потпуно сам се другачије усмјерио да би се овом таленту вратио прије двадесетак година. Касније сам упознао Приједорчанку, садашњу супругу, која ми је највећа подршка и чије око често исправи неке моје потезе. Она је мој велики критичар, који ме зна зауставити на вријеме.

* ГЛAС: Како сте се нашли на бијеналу у Фиренци?

ШЕВИЋ: На бијенале у Фиренцу долази се на три начина, као члан неке државне репрезентације, као самостални аутор, који се пријавио на конкурс или путем позива. Интерни савјет Осмог међународног бијенала савремене умјетности у Фиренци упутио ми је позив да представим своја умјетничка дјела на једној од најугледнијих свјетских смотри савремене умјетности. Ријеч је о манифестацији гдје изложбени простор обухвата 11.000 метара квадратних.

* ГЛAС: Због недостатка новца у Фиренци сте се задржали само три дана, а за награду сте сазнали путем интернета?

ШЕВИЋ: Нисам учествовао на церемонији затварања, гдје су додијељене награде побједницима. Добио сам награду за дјела на папиру. То је награда "Лоренцо ил Магнифицо", која се састоји од бронзаног медаљона са ликом Лоренца Медичија и Плакете бијенала.

* ГЛAС: Да ли је бијенале у Фиренци врхунац Ваше каријере и испуњење великог сна?

ШЕВИЋ: Сам позив је за мене био велико признање и нисам осјећао неку потребу да размишљам о награди. Када сам видио гдје се налазим и гдје су поставили моје радове, схватио сам да су између 600 аутора моја дјела поставили на тако видно мјесто да су ме готово сви посјетиоци у тако великом простору морали видјети. На самом отварању је присуствовало око 350 директора свјетских музеја и галерија.

* ГЛAС: Своје радове не продајете, али сте за ову прилику прихватили да урадите скулптуру једног ротвајлера, да бисте стигли до Фиренце?

ШЕВИЋ: Морао сам да урадим ту скулптуру да бих допунио буџет, да бих могао стићи до Фиренце. Тај новац сам практично одмах употријебио за путовање.

* ГЛAС: Радите ли на неким новим дјелима?

ШЕВИЋ: Aтеља у Приједору немам. У шали знам рећи да стварам и цртам на ивици свог кауча у соби. Истина, у Топуском сам изградио кућу коју сам претворио у атеље за скулптуру, која је сада моја умјетничка преокупација. Сада радим пројекат за који ће ми требати још двије године рада и који ће обиљежити све оно што сам до сада радио. Стварам га већ двије године и биће, како га сада називам, "Музеј дана послије". То ће бити комбинација скулптуре, видеа, цртежа и уља на платну на једном мјесту и то је идеја која стално сазријева и којој увијек нешто ново додајем.

Енциклопедија

Мирко Шевић је уврштен у виртуелну енциклопедију коју је издао "Aрт институт" из Хаифе у Израелу и која је рађена седам година и има преко 70 милиона чланака. У њој је приказана умјетност од палеолита до краја 20. вијека. Тако су се његови цртежи нашли међу дјелима Пикаса, Салвадора Далија и Леонарда да Винчија. Осим њега у тој енциклопедији заступљена је и Марина Aбрамовић, највећа српска перформанс умјетница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.