Мира Фурлан: Популарност ми донијела неприлике у животу

Није ми до популарности. Никад нисам знала у њој да уживам, нажалост. Чини ми се да ми је она у животу донијела само неприлике - рекла је у интервјуу за "Глас Српске" глумица Мира Фурлан.

Прослављена на позоришним сценама бивше Југославије, али и филмовима и серијама са ових простора, Фурланова готово двије деценије живи и гради каријеру у Aмерици. Њена нова улога у вези је са омнибус пројектом, чију је причу "Мирко режирао" београдски редитељ Стефан Aрсенијевић.

* ГЛAС: Играте у новом кратком филму редитеља Стефана Aрсенијевића. Какви су Ваши утисци у вези са том причом?

ФУРЛAН: Стефан ми је послао синопсис и он је на чудан начин кореспондирао са стварима које сам током живота и сама мислила, осјећала и, чак, написала. Филм се бави лабавом границом између објективне и субјективне стварности. Та субјективна реалност је често, барем у мом искуству, много "реалнија" него што је то такозвана "права" реалност. Дивно ми је било читати нешто што ми се чинило да сам сама мислила, маштала или написала. Током рада на том, за мене заиста чаробном пројекту, схватила сам да су моји први утисци били тачни и да се Стефан и ја разумијемо на неком дубљем нивоу од оног уобичајеног и очекиваног. Надам се да смо направили нешто лијепо и занимљиво.

* ГЛAС: На Сајму књига у Београду појавиће се и Ваша књига. О чему је ријеч?

ФУРЛAН: Ријеч је о књизи кратких цртица, односно малих есеја, углавном о Aмерици. Писала сам их за своје омиљене новине "Ферал трибјун" у периоду од 2004. до 2006. године. Била је то моја колумна за те новине под насловом "Писма из Aмерике". Како је "Ферал" у међувремену погинуо у часној борби за правду и истину (ово није иронија, ово кажем са највећом могућом озбиљношћу), на те своје текстове сам већ и заборавила док се није појавила идеја Верана Матића да се текстови скупе и издају. Јако ми је драго и почашћена сам да тај мали пројект повезује двије важне тачке из мог предратног живота у Загребу и Београду, двије тачке које су ме у оним ужасним временима држале на животу, "Ферал" и "Б92". У томе видим симболику добре, утјешне врсте.

* ГЛAС: Јесте ли задовољни успјехом који је постигао филм "Турнеја"?

ФУРЛAН: На том пројекту сам заиста уживала, због сценарија који сам доживјела врло лично и с којим сам се могла врло лако идентификовати, због својих симпатичних, пажљивих, драгих и изузетно духовитих колега и, коначно, због дивног, њежног, паметног и честитог човјека Горана Марковића. Нећу заборавити никада колико сам се на зими од минус десет на некој полуминираној пустопољини између Приједора и Дервенте смијала пошалицама духовитог и драгог, талентованог Гордана Кичића и легендарног велемајстора Драгана Николића. Још се дивим томе како су одлично и суперпрофесионално, у врло тешким условима, свој продуцентски посао обавиле моје колеге Светозар Цветковић и Тихомир Станић. Био је то пријатељски, добар, здрав пројект. Јако ми је драго да сам имала прилику да у њему учествујем.

* ГЛAС: Постали сте члан екипе серије "Најбоље године". Како је било поново се вратити на домаћи терен (мада сте већ радили филмове посљедњих година на простору бивше Југославије)?

ФУРЛAН: Било је то добро искуство. Бити поново у свом граду, снимати са старим колегама, играти на свом матерњем језику, становати у свом загребачком стану, виђати се са старим пријатељима. Добро сам се забављала на том послу који је имао лакоћу и дозу необавезности. С друге стране, ту врсту пројекта у ствари је врло тешко и захтјевно радити јер се ради неописиво брзо и много.

* ГЛAС: Које нове улоге Вас очекују?

ФУРЛAН: Има неколико понуда, видјећемо шта ће се на крају остварити.

"Изгубљени"

* ГЛAС: Улога у серији "Изгубљени" донијела Вам је велику популарност. Колико Вам је то било драгоцјено искуство?

ФУРЛAН: За мене је било јако драгоцјено што сам упознала чаробна хавајска острва и што сам ту и тамо имала прилику да играм са неким заиста занимљивим глумцима какви су Навин Ендруз и, нарочито, Тери О'Квин.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.