Миодраг Б. Протић: Линије и облици апстракције

БAЊA ЛУКA - Изложба "Поетика и симболи Миодрага Б. Протића", из Легата београдског Музеја савремене уметности, отворена је у четвртак у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

Директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић истакла је да је ово прва изложба Протићевих слика у Бањој Луци и изразила задовољство што бањолучка публика има прилику да види дјела великог умјетника, који је још прије тридесет година почео да пружа подршку овој бањолучкој институцији културе.

Изложба, чијем је отварању присуствовао велики број посјетилаца, настала је на иницијативу кустоса Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљане Пердув - Мисирлић и резултат је сарадње између музеја савремене умјетности у Београду и Бањој Луци. Тако су се пред Бањолучанима нашла нека од капиталних дјела српске умјетности друге половине 20. вијека, која је Протић оставио београдском Музеју савремене уметности у виду легата.

- Миодраг Б. Протић је човјек који је ишао мимо токова свога времена и стваралаштва у средини у којој је живио. Ослањао се на кретања савремене умјетности Европе и свијета, ишао укорак с њима и напосљетку, активно учествовао у таквом ликовном изразу - рекла је Пердув-Мисирлић.

Она је додала да је Протић рано одбацио све наративно на слици и у његовом ликовном изразу доминира линија, боја и облик. Приклонио се апстракцији коју је, донекле, геометризовао. Његова слика је плошна, али никада не прелази у декоративност, промишљена је и интелектуализована, али у позитивном смислу.

Директорка београдског Музеја савремене уметности Бранислава Aнђелковић-Димитријевић казала је да није било лако 1959. године основати музеј модерне умјетности и онда добити политичку и финансијску потпору да се сагради велељепно здање на Ушћу у Београду, 1965. године.

- Пре свега, то се догодило заслугом Миодрага Б. Протића, који је био и први управник нашег музеја од 1959. до 1980. године. Сада је Музеј савремене уметности у Београду по значају на челу читавог југоисточног региона. Сарађује са свим великим музејима, како због изложби које организује, тако и због традиције и континуитета који има - рекла је Aнђелковић-Димитријевић.

Она је посебно истакла везу која постоји између бањолучког и београдског музеја, у којој је управо Миодраг Б. Протић најјача карика.

- Оно што ценим код Бање Луке је јасна енергија урбане средине која држи до себе на начин какав није увек присутан код нас, а то је, поред поштовања традиције и историје уметности, врло снажна потреба да се развијају савремене врсте уметности. Миодраг Б. Протић је на тим принципима градио нашу кућу, а вашу подржао - истакла је Aнђелковић-Димитријевић.

Према њеним ријечима, Протић је упорно радио да се у нашем друштву препозна оно што је прогресивно, савремено и што нас чини саставним дијелом европског окружења.

Миодраг Б. Протић је једна од најзначајнијих личности ликовног живота посљедњих деценија бивше Југославије, сликар, теоретичар, историчар умјетности и ликовни критичар, и први управник Музеја савремене уметности у Београду. Послије повлачења са дужности управника Музеја и ретроспективне изложбе крајем 1982. године, из свог богатог циклуса завјештао је Музеју савремене уметности велики дио својих радова; уља, пастеле, цртеже и аквареле. Настојао је да цјелина легата одговара цјелини његовог сликарства. У њему је и већи број дјела излаганих на важним изложбама у земљи и иностранству, на које је указала домаћа и инострана критика.

Изложба је отворена до 17. августа.

Предмети из космичке природе 

Објашњавајући основне концепте слика у легату, Протић је написао, у каталогу изложбе, да је предмете које је начинила људска рука замијенио алузијама на предмете из космичке природе и свијета културе. Поређани један до другог, ти предмети, претопљени у пластичне знаке и структуру, често остају ониричне везе између свијета слике и слике свијета. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.