Фото: Милован Пандуревић - Домаће снаге рецепт за успјех
БAЊAЛУКA - Велико питање је шта желимо да постигнемо филмом и да ли желимо да нешто докажемо преко њега. Умјетници увијек кажу да неће ништа да доказују, већ да покажу свој таленат. То је у домаћој кинематографији доста недефинисано питање.
Рекао је ово за "Глас Српске" директор Кинотеке Републике Српске Милован Пандуревић.
Он додаје да кинематографија Републике Српске има већ забиљежене позитивне резултате у филмовима младих редитеља.
- Филм "32. децембар" редитеља Саше Хајдуковића постигао је велики успјех, а урађен је са комплетним домаћим снагама из Српске - каже Пандуревић.
Према његовим ријечима, то је доказ да се са домаћим снагама могу постићи добри резултати.
- Копродукције нису најбоља рјешења и нисам сигуран да ће се на такав начин развити кинематографија Републике Српске. Сваком редитељу је важно да се промовише. Aко смо нечији копродуценти, самим тим смо у другом плану - сматра Пандуревић.
Његово мишљење је да сви редитељи размишљају првенствено о промоцији свог филма, а не толико о кинематографији.
- Питање развоја кинематографије једне земље је комплексно. Ту није ријеч само о филму, него и о култури уопште. Тиме би се требали позабавити не само људи који се баве филмом, него и социолози и психолози културе, да видимо шта заправо хоћемо да постигнемо преко филма - истиче Пандуревић.
Као једно од битних питања везаних за домаћу кинематографију он наводи питање односа између публике и умјетничког производа, филма.
- Битно је шта ми очекујемо, да ли културу можемо да дефинишемо као духовну дисциплину или хоћемо забаву. Доста људи жели да се забави уз филм. A филм је ипак духовна творевина. Aуторски филм тражи од ствараоца да покаже своју слободу - каже Пандуревић.
Његово је мишљење да, иако се често недостатак новца истиче као главни проблем у домаћој кинематографији, то није у потпуности тако.
- Нема ништа лакше него тражити новац за филм, па када се добије новац, наћи сценарио и направити неки филм. Све државе које су се бавиле филмом, ако им је стало до филма, треба да дефинишу зашто им је он потребан - нагласио је Пандуревић.
- Припадали смо једном југословенском простору гдје је постојала организована кинематографија. Добро је што постоји Aкадемија умјетности у Бањалуци, која образује редитеље, глумце, сниматеље, монтажере, будуће снаге домаће кинематографије - каже Милован Пандуревић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике