Миљка Брђанин, глумица Народног позоришта РС, за “Глас Српске”: Без љубави и емпатије живот губи смисао

Представа “Југославија, моја отаџбина” рађена је у копродукцији Позоришта Приједор и Гледалишча Копер и ово је уједно и моја прва сарадња са оба позоришта.

Започела је овако разговор за “Глас Српске” глумица Народног позоришта Републике Српске Миљка Брђанин, осврћући се на једну од представа која је обиљежила ову годину, уз комад “Странци у ноћи”, јубилеј “Кокошке”, те још неколико пројеката у којима је током године учествовала.

- Копродукције су битне, спознаја гдје сте у односу на друге и само упознавање с новим колегама, са њиховим приступом и методама раду, размјена енергија и знања и промјена средине, доноси вам нови дашак и нови поглед на ствари и тако имате могућност да развијате и продубљујете свој глумачки израз. Један дио екипе, глумачки и ауторски тим, чине моје колеге из НПРС, док су друге колеге из Приједора и Копра и, наравно, редитељ Марко Мисирача, с којим сам већ имала прилику да сарађујем у матичној кући. Чека нас гостовање у Трсту и надам се скором гостовању и у Бањалуци - додаје ова глумица, с којом смо у овом новогодишњем разговору направили један омањи осврт на ову годину, али и на планове које има за идућу годину.

ГЛАС: С обзиром на то да је у питању савремени комад, зашто је увијек важно оживљавање савременог књижевног дјела у позоришту?

БРЂАНИН: Колико год је битно оживљавати класичне комаде, толико је битно и бавити се савременим дјелима и актуелним темама. Треба његовати савремене драмске писце и покушати оживјети њихова дјела на сцени. Дужност позоришта јесте да буде друштвено ангажовано и да се бави једнако савременим комадима, као и самим класичним дјелима.

ГЛАС: Једна од представа у којој сте ове године играли је комад “Странци у ноћи”, једна од популарнијих и гледанијих представа у Народном позоришту РС. С обзиром на то да представа говори о отуђености међу људима, лажима и истинама, шта је оно што је посебно важно у њеној суштини и због чега је публика толико воли?

БРЂАНИН: Представа “Странци у ноћи” Народног позоришта РС ове године је награђена као најбоља представа сезоне, што је некако и логичан пут, с обзиром на то да је публика јако воли и да се тражи карта више. Сам рад на представи је био детаљан и дуготрајан (с обзиром на то да смо због пандемије морали стопирати процес на пар мјесеци), што нам је можда и дало могућност и вријеме да се више посветимо самом тексту и да некако “налегнемо” на саме улоге (ликове). Процес је био диван, одлична глумачка екипа са Слађаном (редитељ ) на челу, познате колеге, на које можете да се ослоните и тема у којој се сви можемо пронаћи. Технологија нам је донијела многе добре ствари, али, нажалост, и лоше. Могућност да се лажно представљамо, да живимо лажне и подвојене животе, јесте можда најопаснија страна те медаље. У представи падају маске и суочавамо се са нашим истинама, што је јако непријатно и отвара многа врата која смо покушали држати затвореним, ствари које смо гурали испод тепиха излазе као духови и прогањају нас. Сви се препознајемо у томе, а и публика се лако повеже са нама јер сви смо заглављени негдје и покушавамо наћи свој пут, а кад се оголимо, остане само један рањив човјек са свим својим манама и врлинама. “Пријатељи, а у ствари странци”.

ГЛАС: Јесмо ли се превише отуђили у пандемији и како је све ово дјеловало на рад у позоришту?

БРЂАНИН: Ова пандемија јесте, нажалост, унијела првенствено страх међу људе, одвојила их једне од других и ускратила једну врсту слободе. Свакако да је утицала и на нас као појединце, утицала је на све сегменте друштва, тако и на само дјеловање позоришта. Мислим да се добро боримо, и даље играмо, радимо нове представе, радујемо се доласку публике (иако је смањен број публике) и трудимо се да се изборимо са изазовима новог времена. Оно што јесте опасно, јесте само отуђење које не смијемо допустити. Као што је глумцу потребна публика, тако је и било којем човјеку потребан човјек преко пута њега. Потребни смо једни другима, јер без узајамне комуникације, без додира, без загрљаја, без љубави, емпатије, без разумијевања губимо смисао живота. Губимо себе.

ГЛАС: Ову годину у Народном позоришту Републике Српске обиљежио је јубилеј - 20 година од премијере “Кокошке”, у којој и Ви играте. Зашто публика толико воли “Кокошку” и зашто је Вама посебна?

БРЂАНИН: Двадесет година је заиста један дуг период, а ми имамо, ето, нашу “Коку”, коју све те године играмо са љубављу и осмијехом на лицу. Ни слутили нисмо да ће она да поживи толико дуго, али, ето, неки магични прах одозго јој је подарио тај живот и пут. На њу гледам носталгично. Моји, међу првим корацима глумачким у НПРС, почели су тада. То узбуђење када сам добила улогу, као студенткиња, било је тада неописиво. Предивна екипа, колеге и пријатељи који чине дио ове представе заједничким снага држе је у животу, као и сама управа позоришта, која је његује и чува на репертоару све ове године.

ГЛАС: Какве планове имате за идућу годину и шта о новим пројектима можете да нам откријете?

БРЂАНИН: Већ средином јануара крећемо са радом на новој представи “Болест”, аутора и редитеља Николе Пејаковића, у нашој матичној кући. Такође, са својом пријатељицом Драганом Пурковић Мацан почињем рад на њеној представи, која је уједно и њен докторски рад. Затим, ту је Студио школе глуме за одрасле у Градском позоришту “Јазавац”, који већ другу годину водим и сарађујем са дивним људима, те старе представе у јануару које играмо, тако да у 2022. улазим радно. Радујем се божићним празницима и волим ово празничну атмосферу. Окружен људима које волиш, у мислима са онима с којима ниси у могућности бити и који више нису ту, посвећен породици и могућности да сагледаш себе и своје дјеловање и да пронађеш свој мир. +++

Порука

ГЛАС: За крај, какву поруку имате за наше читаоце?

БРЂАНИН: Желим нам здравља, љубави, препознавања, снаге да издржимо све што нам се нађе на животном путу и да будемо колико год можемо бољи људи! Чувајте своју породицу и пријатеље, без њих смо само стабло без коријена! Срећна Нова!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.