Милица Вокић о новој представи, позоришним и телевизијским авантурама

Наравно. То је била врста процеса у ком се раније нисам налазила. Било је изазовно, али и веома забавно. Пошто у Хомеровој "Одисеји" постоји велики број ликова неки од глумаца морали су се изборити са више улога. Тако сам и ја добила четири лијепа задатка. То су Јелена, Антиклеја, Политес и Пенелопа.

Рекла је ово за "Глас" једна од талентованијих глумица млађе генерације Милица Вокић поводом недавно одржане премијере са представом "Одисеј -стварање хероја". Овај комад премијерно је недавно изведен у Градском позоришту Семберија у Бијељини уз јако лијепе реакције критике и публике, текст је рађен по мотивима славног Хомеровог епа, написала је Дивна Стојанов, док је режисерски задатак одрадио Иван Вања Алач.

Млада глумице која је завршила глуму у класи професора Велимира Бланића,  истиче да јој је важно било да се ликови што више разликују један од другог те да публици што боље прикаже њихове односе са Одисејом, једним од најпознатијих митских јунака у историји цивилизације.

- Важно ми је било да се ликови што више разликују један од другог и да публици што боље прикажем односе тих ликова са Одисејом. О самом процесу имам само ријечи хвале. Био је занимљив и пун добре радне атмосфере. Процес се дијелио  на неколико фаза, а тако смо радили и захваљујући времену које смо имали. Трајао је између три и четири мјесеца па смо могли радити на разним стварима. Фазе су ишле од истраживачке преко импровизација до стварања и задржавања елемената који ће најбоље да испричају причу коју је редитељ са ауторским тимом замислио.  

ГЛАС: Борити се са оваквим текстом, мотивима и темама које провијавају кроз овај комад сан је за сваког младог глумца. Сад када направите неку ретроспективу читавог процеса, да ли можете да издвојите неке моменте када је било тешко, а да сте ипак на крају успјели да изађете као побједник?

ВОКИЋ: У сваком процесу постоје тешки моменти и они су најчешће везани за креативне кризе. Стварање једне представе је колективни чин у ком једни друге, кад је здрава атмосфера, охрабрујемо и подстичемо. "Изаћи као побједник" звучи епохално у односу на тешкоће које се јављају у процесу стварања представе.

Надам се да смо моје колеге и ја успјели да часно и креативно донесемо причу о стварању једног хероја, односно мита о њему. То би била највећа побједа.

ГЛАС: С обзиром на то да је ово прва сарадња између редитеља Алача и Ваше маленкости, можете ли у неколико црта описати однос на пољу глумац – редитељ. Укратко, које су то олакшавајуће околности у раду са Алачем?

ВОКИЋ: Однос глумац-редитељ се изградио на поштовању и вјеровању једно у друго. Када се створи потпуно повјерење тада настаје игра. Иван Вања Алач воли да ствара у мирној радној атмосфери без тензија. То је заиста олакшавајућа околност, јер вас то подстиче да радите и да будете слободни у давању приједлога и размјењивању идеја. Он је баш она врста редитеља који воли да види и чује приједлоге глумаца, а затим да заједно стварамо причу. У том стварању много је учествовала драматург Дивна Стојанов, која је писала текст као и глумац Теодор Винчић, који је био задужен за сценски покрет и који нам је много помогао да се адаптирамо на овако физички захтјевну поставку на сцени.

ГЛАС: Једна од кључних реплика комада гласи "Ово није наша прича", да ли стварно  нове генерације могу раскрстити са митовима и заблудама наших родитеља како би се створио свијет у којем би завладала мудрост, а не ратови и насиље?

ВОКИЋ: Вјерујем да нове генерације могу раскрстити са митовима и заблудама наших родитеља. Моје мишљење је да треба да будемо свјесни могућности избора. Знамо за разне лоше ствари које су се догодиле у прошлости и зашто бисмо понављали исте грешке. Те грешке не морамо да проживљавамо на својој кожи да бисмо научили да ратови и насиље не рјешавају проблеме већ стварају нове и недужне жртве.

ГЛАС: У бијељинском театру такође играте у хваљеном комаду "Певање и ћутање Софке Николић” у режији Соње Петровић. Играте јако занимљиву ролу а то је Мариола. Кажите нам нешто више о овом пројекту  и колико је у глумачком смислу било изазовно носити се са жанром мјузикла?

ВОКИЋ: Много ми је драго што сам дио те представе. Нисам била од почетка стварања него сам дошла као алтернација. Трудила сам се изградити лик Мариоле на свој начин, али исто тако не угрозити игру колега и све оно што су они  заједно са редитељком направили. Ускочила сам за неколико проба и то ускакање је прошло успјешно захваљујући добро уиграном бијељинском ансамблу и чаробној Бојани Милановић која ми је својом партнерском игром и бескрајним давањем много олакшала тај кратки процес.

ГЛАС: Током студирања имали сте прилику да станете на даске националног театра у комаду "Опасне везе", какве утиске носите из тог искуства?

ВОКИЋ: То је било моје прво професионално искуство и радо га се сјећам. Тумачила сам улогу Сесил де Воланж. Тада сам била студент треће године и жељела сам да дам и више од свог максимума. Упознала сам дивне колеге и вољела бих да опет у будућности станем са њима на сцену.

ГЛАС: Имате занимљив  животни  и каријерни пут од Козарске Дубице преко Бањалуке, до Бијељине, разних представа  попут комадаб "Опасне везе", "Наш разред",  "Зла жена", "Певање и ћутање Софке Николић" у режији Соње Петровић и телевизијских сетова. Иако се млад умјетник, како Вам дјелује тај пут и да ли је било дилема око избора животног позива?

ВОКИЋ: Захвална сам на глумачком путу који сам до сада имала, али не осврћем се пуно јер је то релативно кратак пут. Желим да пређем још много умјетничких километара који су преда мном. Трудом, радом, вјером као и љубављу идем у сусрет новим глумачким задацима.  

ГЛАС: Како изгледа свакодневица глумице Милице Вокић када није под свјетлима позоришних рефлектора?

ВОКИЋ: Као сав нормалан свијет. Мој човјек, који је такође глумац и ја градимо нашу будућност.  Мали пас који нам даје љубав и радост сваког дана. Породица у којој смо увијек ту једни за друге.

ГЛАС: За крај, можете ли да нам откријете неке нове планове кад је ријеч о Вашој умјетности ?

ВОКИЋ: Па... Доста нас из умјетничког свијета је мало сујевјерно, тако да...  боље да не урекнем. (Смијех)

ГЛАС: Опробали сте се на телевизијским  сетовима и то у страној продукцији (истина са јаким српским упливом у ауторском тиму), научно-фантастичној серији  серији "Арк" гдје тумачите улогу Селме. Шта једна озбиљна продукција тог типа нуди нашим глумцима и шта они могу понудити истој?

ВОКИЋ: Озбиљна продукција тог типа ствара велике пројекте који су на једном високо професионалном нивоу. Све је унапријед организовано па је самим тим глумачки посао много олакшан. Наши глумци могу много тога да понуде и њихов ниво није ништа мањи од нивоа страних глумаца. Лијепо ми је било сарађивати и са страним и са домаћим дијелом екипе. Надам се да ћу опет имати прилику да радим сличне пројекте, јако је то важно професионално искуство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.