Милета Продановић: Живимо у култури равнодушности

Када бих добио задатак да напишем дело о Србији данас, то би била књига о непрекидном чекању да се коначно нешто ново деси. Живимо у култури равнодушности. Сваке јесени, барем у Београду, та равнодушност се на тренутак прекине, јер Сајам књига заиста јесте фокус свега онога што се пише и објављује.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао београдски писац и сликар Милета Продановић.

Његова нова књига "Ултрамарин", у издању "Стубова културе", биће представљена на Међународном београдском сајму књига.

Продановић је аутор књига "Вечера код Свете Aполоније", "Нови Клини", "Путописи по сликама и етикетама", "Пас пребијене кичме", "Небеска опера", "Плеши чудовиште на моју нежну музику", "Црвена марама сва од свиле", "Ово би могао бити ваш срећан дан", "Врт у Венецији", "Елиша у земљи светих шарана" и "Aгнец". За књигу прича "Aгнец" добио је "Виталову награду".

* ГЛAС: Шта је срж Ваше нове књиге?

ПРОДAНОВИЋ: Роман "Ултрамарин" већ самим насловом сугерише да то има извесне везе са визуелним уметностима. Једна необичност је што ће та књига бити објављена у две свеске. Једна ће бити роман у ужем смислу речи, а друга ће бити та иста прича испричана без речи, односно преко слика. Окосница целе приче је, у ствари, рашчишћавање атељеа мог оца и реконструкција једног врло давног путовања по Италији. То је доста дифузан роман сачињен од фрагмената и ако би се у неколико реченица покушало сажети све што стоји у књизи, можда би то звучало помало банално. Укратко, то је роман о смрти и о превазилажењу смрти.

* ГЛАС: По чему је он специфичан у односу на књиге које сте раније објавили?

ПРОДAНОВИЋ: Ова књига ће се наслонити на неке од мојих ранијих књига. То је прва књига "Вечера код Свете Aполоније", јер се поново враћа на амбијент и време ренесансне Италије. Са друге стране, наслониће се на књигу "Пас пребијене кичме", утолико што је то ипак препознатљива књига о нечему што сам ја доживео или видео. Реч је о једној врсти сећања и приватне књиге, па према томе има елемената фикције, што је било карактеристично за моје претходне књиге из деведесетих. Књига не заобилази ни трауматичне догађаје кроз које смо пролазили у новијој историји.  

* ГЛAС: Како оцјењујете сајмове књига у региону?

ПРОДAНОВИЋ: Сајмови су дефинитивно добри за популаризацију књиге. Многи издавачи се жале на слабу продају књига, али сајам је прилика да се читаоци привуку попустима. То је великим издавачким кућама прилика да продају више књига, а писцима је то добро зато што добију шансу за сусрете са колегама из других земаља и да размене утиске.

"Зидно сликарство 13. века"  

- На сајму у Београду појавиће се још једна књига коју сам радио у коауторству са Светланом Пејић. Реч је о едицији "Србија и коментари", коју је покренуо писац Горан Петровић, а где се обрађују различите теме везане за Србију, а заједнички пишу по два аутора. Издавач књиге је "Службени гласник", а моја тема је "Зидно сликарство 13. века" - каже Милета Продановић.    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.