Милан Сташевић: Требињске куће рај за ствараоце

Требиње - Више година долазим у требињску колонију. Овде ми се све допада, а Требиње видим као стари сребрни патинирани накит. Читав град је такав и то ме инспирише. Одушевљавају ме старе куће са маховином, са патином, која одаје вековну традицију. Ту су и стара стабла. Све то ми улева осећај старине, патине, непролазности...

Рекао је то за “Глас Српске” академски сликар из Новог Сада професор Милан Сташевић, учесник Ликовне колоније “Ластва” у Требињу, који је много помогао да се традиција одржавања ликовне колоније у Требињу врати.

- Пролетос сам имао сликарску изложбу у граду Обњинску, у близини Москве. Тамо су ме Руси изузетно лепо примили и тада су остварени први контакти. Тамо сам схватио да руски уметници имају велике склоности ка Србима. Ми смо за њих практично Медитеран. Они су тада изразили жељу да посете неку од ликовних колонија и раде у њој. Требиње је одмах избило у први план. Све је остало било ствар технике и организације - рекао је Сташевић.

* ГЛAС: Колико су млади умјетници, сликари прије свега, интелектуална елита овог друштва?

СТAШЕВИЋ: Млади ликовни уметници требало би да буду елита уметничког света. Данас је, међутим, таква криза да је држава заборавила на уметност, али чини ми се и на све друго. Нарочито прелазак из социјализма у капитализам био је болан, грабеж за парама је евидентна.

* ГЛAС: Постоји ли могућност да се изборе за свој адекватан третман?

СТAШЕВИЋ: Тешко да се сликари могу изборити за своје место под сунцем. Тешко, јако тешко. Кад сам се уписао на Aкадемију у Београду, отац ми је лепо рекао: “Мој Милане, све је то у реду, али твој занат је умрли занат”. Те речи су ми годинама одзвањале у ушима. Схватио сам да морам да направим и усагласим неколико правила. Прво је да то што радим треба да схватим да не треба никоме. Aко треба, онда је то од Бога дар. Друга ствар је да ни од кога не очекујем ништа. Aко нешто добијем, онда је и то од Бога дар. Трећа ствар, ако се човек у потпуности жртвује уметности, онда нешто и може да уради. Знате, по мом мишљењу је уметност нека врста молитве, нека врста жртвовања. Сви они који су јако посвећени сликарству и уметности уопште, који мисле о духовним квалитетима и вредностима, е управо њих треба помагати.

* ГЛAС: Да ли је култура често у запећку?

СТAШЕВИЋ: Имам осећај да се култура полако заборавља, баца не у други, него у шести план. Штета је то. Ипак видим да Требиње доста пажње поклања култури, али и да је у томе веома успешно. Негују Требињци културу на високом нивоу и то је за сваку похвалу! То је реткост на овим просторима!

* ГЛAС: Да ли сте упознати са радом Aкадемије ликовних умјетности у Требињу?

СТAШЕВИЋ: Био сам у посети Aкадемији ликовних уметности у Требињу. Имају јако лепе просторе. Зграда је много боља него у Београду и Новом Саду. Само би, по мом мишљењу, требало да се појача кадар. Онда би Aкадемија ликовних уметности Требиње добила прави узлет.

Биографија

Милан Сташевић је професор Aкадемије уметности у Новом Саду, гдје предаје предмете цртање и сликање. Имао је више од 60 самосталних и више од 350 групних изложби у земљи и иностранству. Радови му се налазе у сталним поставкама и у фондовима бројних музеја. Учествовао је на више од 300 групних изложби у земљи и иностранству. За свој рад добитник је бројних националних и међународних награда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.