Михаиловић: Јагош Марковић је направио чаролију од представе Урнебесна трагедија

Михаиловић је рекла да игра Јулку у "Урнебесној трагедији", у којој је редитељ Јагош Марковић направио чаролију на темељу генијалног текста Душана Ковачевића.
    
"Јагош са својим ауторским тимом и глумцима прави заиста, како је то рекао Ковачевић одгледавши представу, директан судар са животом. Божанствена дефиниција, све је у њој", навела је Михаиловић.

    Према њеним ријечима, "невероватно све ово што нам се дешава како се сударило са представом", а "публика излази са огромним узбуђењем и снажним емоцијама".
    
Михаиловић је рекла да воли "Јагошев печат који је интензиван и јак" и давно је одавно рекла да га "енергетски најбоље осјећа као редитеља" и да би вољела да ради са њим.
    
"Године су прошле, требало је да као глумица сазрим. Мможда му не бих много дала да смо се срели раније, нити он мени. Дубоко верујем у то. Између нас је настало препознавање и енергетска бомба, најпре 'Ожалошћена породица', а сада 'Урнебесна трагедија", рекла је Михаиловић.

    Марковић има огромну љубав према глумцима, што није увијек тако и не мора да буде, оценила је Михаиловић и додала да она као глумица "мора бити вољена од редитеља да би дала свој максимум".
    
"Магија коју не направио од светла, сценографије,  које је он радио, то потпуно изгледа магично. Првом сликом вас увлачи у свој свет и провоза вас да на крају публика не зна где се налази од пуноће емоција и доживљаја", рекла је глумица.
    
Михаиловић је рекла да Ковачевићев текст говори о породици, а "нама нажалост неке страшне ствари се десе да би кренули интензивније да причамо". 
 
    "Ових дана причамо о свом болестима које су нас задесиле, пре свега болести које су упливале у породицу. Ово је комад о потпуној деструкцији једне породице, о појединцу, наслеђу, идентитету, о урнебесу и лудилу које се дешава унутар једне породице које се пројектује кроз крик детета: Ко сам ја?", рекла је Михаиловић.

    Истакавши да су јој у животу најважнији породица и посао, Михаиловић је рекла да су јој глума и позориште храна за душу и да би могла бити испуњена, задовољна и срећна.
    
"Врло добро видим себе. Знам кад нисам добра и кад сам врло добра. Верујем том осећају без обзира шта други кажу. На томе сам дуго радила да сам ја свесна када сам успела. Увек дајем све од себе али не успевам увек", признала је глумица.

    Упитана како види позориште у доба технолошких револуција, Михаиловић је оцијенила да се нада да ће преживети као "храм за душу, чистилиште".
    
Говорећи о недавним трагедијама у основној школи "Владислав Рибникар" и код Младеновца и Обрнеовца, Михаиловић је подсјетила да су позоришта "храмови и места гдје људи дођу да се склоне од сурове стварности". 
    
"То је храна за овај народ, једина права. То није јефтина забава. То је уточиште у коме народ може да добије, ако ништа, нека питања на које ће покушати да да одговор. Постављамо питања не би ли потом публика кад оде кућама имала о чему да размишља", истакла је Михаиловић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.