Марко Живић: Млади реквизитер нова инспирација

Лепо је имати прилику да будете на сцени поред драмског уметника какав је Властимир Ђуза Стојиљковић, који је по мени глумачка икона и највећи господин балканског глумишта.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" глумац Марко Живић, који се појављује у филму "Здухач значи авантура", редитеља Милорада Милинковића, који ће, послије Београда и Новог Сада, 21. априла премијерно бити приказан и у Бањалуци.

* ГЛAС: Како сте комуницирали са текстом "Реквизитер"?

ЖИВИЋ: Интересантна је цела та прича о старом реквизитеру који одлази, којег глуми Ђуза Стојиљковић, и младом, којег ја играм, који хоће све да распрода, а његов старији колега је све то довлачио из своје куће. Њихов однос према реквизитима и њихов међусобни однос су јако занимљиви. Властимир је наравно маестралан у улози, а богами и ја се добро држим.  

* ГЛAС: Шта Вама у каријери значи филм "Здухач звани авантура"?

ЖИВИЋ: Веома сам задовољан из два разлога. Урадили смо оно што је фалило и Републици Српској и Србији, а то је једна чиста лепа прича која ће едуковати наше клинце, јер живимо у једном времену које је изгубило све моралне вредности. Ми смо у транзицијама где се не сналазимо и овај филм доноси једну фину ноту без псовки, покушава да негује праве вредности које смо ми давно заборавили и зато сам задовољан.

* ГЛAС: Зашто у домаћој кинематографији и даље примат имају ратни филмови, док се ријетко снимају приче о љубави и вриједностима о којима говорите?

ЖИВИЋ: Тачно је да ми имамо много ратних филмова, али ваша екипа из Републике Српске, као и ми из Београда који се бавимо седмом уметношћу, знамо да је све теже снимити филм о љубави, пријатељству, животу какав сви прижељкујемо. Суштина је у томе да Европа, нажалост, даје паре само за филмове са ратном тематиком. Филм "Здухач значи авантура" то не нуди и не треба да нуди. Доста нам је ратова, доста нам је туга, доста нам је несрећа. Вратимо се лепоти, лепим причама као што је филм "Здухач" и младим људима који су се спојили.

* ГЛAС: Како Ви видите кинематографију Републике Српске?

ЖИВИЋ: Срећан сам што се појавио филм Милорада Милинковића, у копродукцији са РТРС-ом, између осталог и зато што сматрам да многе моје колеге из Србије и ја Републику Српску нисмо схватали као једну озбиљну и важну ствар на филмској мапи, а она то свакако јесте.

Овај филм нуди промоцију Бањалуке и Требиња, игру одличних глумаца који нису имали шансу и мени је много драго што смо ствари поделили на фифти-фифти. Има много младих глумаца из Београда, Бањалуке и много ми је драго јер они немају прилику често да буду овако добри као што јесу.

* ГЛAС: Како је било радити са екипом из Републике Српске?

ЖИВИЋ: Радећи са екипом из Републике Српске у Бањалуци и Требињу осећао сам се као код куће, са мојим најближима. За својих 39 година научио сам да човек све у животу, посао, снимања, па и журке памти по доброј или лошој атмосфери. Ја ћу овај филм памтити само по добром.

Телевизија

* ГЛAС: Шира публика памти Вас и по ТВ емисијама у којима сте се појављивали као водитељ. У посљедње вријеме одбили сте многе улоге на ТВ-у. Зашто?

ЖИВИЋ: Иако сам имао многе понуде на телевизији да радим неке ТВ емисије, тренутно ме то не привлачи. То телевизијско небо је, бар у Србији, постало толико бесмислено, тако да не видим себе у тој причи. Сада радим на припремама за филм по хит представи "Не играј на Енглезе", коју играмо у Београдском драмском позоришту и то је изазов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.