Марија Пикић: Изазов на снимању Непријатеља

Међу познатим глумачким именима као што су Славко Штимац, Вук Костић, Тихомир Станић и Љубомир Бандовић, на снимању филма "Непријатељ" ангажована је и деветнаестогодишња Марија Пикић из Требиња, студент друге године Aкадемије умјетности у Бањој Луци.

Кастинг за избор глумице за једини женски лик у филму одржан је у Београдском драмском позоришту, а конкуренција је, према Маријиним ријечима, била заиста велика. Одлука редитеља Дејана Зечевића да баш њу изабере за Марију била је изненађење.

Иако млада, већ је добила неколико награда, међу којима је она за најбољу глумицу на требињском позоришном фестивалу. Ових дана снима на Козари, али не занемарује своје обавезе и редовно одлази на предавања у Бању Луку.

* ГЛAС: Пошто сте једини женски лик у филму и најмлађи у екипи, како теку дани снимања, да ли је напорно?

ПИКИЋ: Екипа је супер. Сви су сложни, нема неких тзв. нервозала. Било је мало незгодно на пресјеку са дневних у ноћна снимања. Умор би нас прије сустигао, али смо се адаптирали и на то. Свака препрека је занимљива на свој начин.

* ГЛAС: Пријавили сте се за кастинг на коме је било много глумаца. Да ли сте били изненађени када сте обавијештени да ћете играти у филму "Непријатељ"?

ПИКИЋ: Изненадила сам се, наравно. Када сам примила позив, мислила сам да ме неко од пријатеља зеза. Дуго ми је требало да "сварим" ту информацију да сам ја, студент тада прве године Aкадемије умјетности, поред многих школованих глумица, добила улогу.

* ГЛAС: Коју улогу имате у овом филму?

ПИКИЋ: Играм Даницу, дјевојку војнички васпитану, која је као јако мала остала без мајке, а којој је отац нестао у току рата. Када се на крају рата врати кући, у њој затиче групу војника. Веома је темпераментна, научила је да се брани од свега.

* ГЛAС: Како је радити са Дејаном Зечевићем, да ли је захтјеван као редитељ?

ПИКИЋ: Сви су у екипи дивни људи, расположени да ми дају савјет кад виде да га требам или кад га сама тражим. Нисам их доживјела као притисак и оптерећење, већ као, у оквиру цијелог пројекта, прилику да научим од свакога понешто.

* ГЛAС: До сада нисте имали филмског искуства, а одмах сте "бачени у ватру" јер играте поред Славка Штимца, Тихомира Станића, Вука Костића. Да ли Вам је то оптерећење или подстрек за рад?

ПИКИЋ: Јако је тешко остати у континуитету са наставом и снимати. Зато се, између осталог, не практикује да студенти било шта раде до треће године. Мој професор глуме Жељко Митровић то ми је омогућио и веома сам му захвална за дозволу да стекнем и ово искуство. Такође су ми подршка и моји пријатељи са класе на Aкадемији умјетности. Без њих деветоро не знам шта бих радила! Све их обожавам!

* ГЛAС: Играте ли тренутно и у некој представи, односно да ли сте до сада играли?

ПИКИЋ. Посљедња представа коју сам радила била је прије уписа на Aкадемију умјетности у Бањој Луци јер, као што сам већ рекла, не ради се ништа прије треће године.

* ГЛAС: Као изузетно млада особа, вјероватно имате велике планове који су приоритетни?

ПИКИЋ: Па немам никакве планове. Полако. Нека све иде својим током. Прво да завршим Aкадемију умјетности...

* ГЛAС: Да ли је у глумачком свијету тешко бити глумица и да ли Вам је неко у породици био глумац?

ПИКИЋ: Кажу да је теже бити глумица него глумац. До сада нисам осјетила ту разлику. Радимо истим темпом, бавимо се истом материјом. Моја сестра од тетке, Aна Мазалица, је глумица. Ради у Дјечијем позоришту Републике Српске. Глума нам је некако у крви.

Црвени тепих

* ГЛAС: Видите ли себе на црвеном тепиху у Кану или Венецији?

ПИКИЋ: Па већ имамо један црвени тепих овдје у хотелу. Ма шалим се. Не видим се. Не летим тако далеко, а опет, ко зна, можда ме рад и пут тамо и наведу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.