Маја Додиг: Љубав као покретачка снага

Мирна Пијетловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Маја Додиг: Љубав као покретачка снага

Презадовољна сам посјећеношћу изложбе у Банском двору, а из ове институције су ми рекли да је највише било младих људи, што ме нарочито радује. Драго ми је када чујем да нове генерације посјећују културне догађаје и богате културни живот града.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" академска сликарка Маја Додиг, која је у Банском двору Културном центру у Бањалуци имала самосталну изложбу.

Поставка обухвата 49 уља на платну, а основна преокупација умјетнице је фигурација.

- Још од студентских дана само фигуративно сликарство за мене представља изазов, јер бављењем мотивом могу да изразим одређено психолошко стање које настојим да и сам посматрач кроз моје дјело осјети у виду одређене поруке - рекла је Додигова.

* ГЛAС: У стварању своје изложбе великим дјелом користили сте и фотографију?

ДОДИГ: Тако је. Кроз саму историју провлачила се теза да ће настанком фотографије нестати само сликарство. Међутим, мислим да је фотографија доста утицала на сам развој сликарства. Тако да је мени фотографија доста изазовна и даје ми могућност нових интерпретативних личних активности. У својим дјелима фотографију не преносим буквално, него дајем себи одређену слободу у смислу интерпретације.

* ГЛAС: Које су то највеће препреке умјетницима данас?

ДОДИГ: Највећи проблем је, наравно, недостатак финансијских средстава. Тако да је и за самог умјетника због недостатка подршке надлежних, колико год имали осјећај задовољства када добијемо позив из неког другог града, нарочито из мањих средина које готово и да немају културни живот, јако тешко да то све самостално реализује. Онда, наравно, долази и до спуштања критеријума, јер смо свјесни да неке културне институције не могу да приуште квалитетну публикацију у виду каталога, тако да већином морамо лично да финансирамо израду каталога, некада и транспорт слика. Када бисмо гледали неку финансијску корист од нашег умјетничког рада, мислим да нико од нас не би излагао. Сви ми то радимо из љубави према сликарству, а не зато што имамо неки лични интерес. С друге стране, због тешке економске ситуације, мали број људи може себи да приушти куповину неког умјетничког дјела, иако цијене и нису превисоке. Такође, велики је проблем и око транспорта умјетничких дјела, који је такође веома скуп. И када одете негдје ван граница Републике Српске и БиХ, представљате свој град и своју државу без икакве подршке. На крају се своди на љубав и ентузијазам.

* ГЛAС: Поред умјетности, бавите се и просвјетно-педагошким радом. Колико та два посла, у Вашем случају, егзистирају у симбиози?

ДОДИГ: Данас сте једноставно присиљени да поред бављења умјетношћу имате и посао од кога можете да живите, јер да имате статус слободног умјетника не бисте могли да преживите. Једноставно не можете да дозволите себи луксуз да размишљате о томе да ли ћете тај мјесец продати слику или не. Тако да сте данас приморани да радите два посла, због којих се неки удаље од самог стваралаштва, јер због посла некада нисте ни психофизички способни да стварате. Оно што мене мотивише и даје ми снагу је истинска љубав према стваралаштву.

* ГЛAС: Имају ли млади умјетници Републике Српске данас прилику да се покажу и докажу?

ДОДИГ: Нажалост, за младе није блистава ситуација, ни у Бањалуци, а поготово немају никакву шансу ако потичу из мањих средина. Све то због премало излагачких простора који би били адекватни за једног младог умјетника, а који не може да уђе у програм Банског двора или Музеја савремене умјетности. Моје колеге и ја смо основали Удружење ликовних умјетника РС са циљем да се ријеши канцеларијски и галеријски простор у којем би могли да излажу млади умјетници, међутим, наишли само на затворена врата, како града Бањалуке, тако и Министарства просвјете и културе РС, тако да смо послије вишегодишњег труда изгубили наду да ће се тако нешто и десити.

Нова дјела

* ГЛAС: Радите ли на неком новом сликарском циклусу?

ДОДИГ: Послије изложбе сам узела мали одмор, а жеља ми је да се вратим великом формату, који ми јако недостаје и који нисам дуго радила. Њиме сам се бавила још у студентским данима, а касније сам га свјесно смањила због великих материјалних трошкова које изискује. Размишљам, ипак, да му се вратим, па ћемо видјети шта вријеме доноси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.