Фото: Љубомир Вучинић: Енергија планине и ријеке на сликарским платнима
Са задовољством могу да констатујем да ЛТГ галерија под уметничким руководством проф. Миливоја Унковића ради по високим професионалним стандардима. Колонија се одвијала у прелепом амбијенту изворишта реке Пливе, у софистицираној архитектонској целини објеката који су функционални спој традиционалне градње из окружења и принципа модерне архитектуре.
Рекао је ово у интервјуу “Гласу Српске” академски сликар и професор на Aкадемији ликовних уметности у Новом Саду Љубомир Вучинић, који је био учесник колонија на Пливи и Козари.
* ГЛAС: Шта је то што Вам је покренуло инспирацију и распламсало машту када сте стварали на Пливи?
ВУЧИНИЋ: Излазак из свакодневице атељеа и рад у новом окружењу у почетку ствара недоумицу да ли реализовати познате и очекиване резултате или ослушнути новину и промену, те је инкорпорирати у особени метод. Лично сам се определио да моћну енергију планине и извора, који куља директно из ње, као драматуршки сиже пренесем на слику придржавајући се својих конструктивних принципа. У почетној фази бележио сам утиске фотоапаратом да бих их касније пренео у медиј слике.
* ГЛAС: Били сте учесник и ликовне колоније на Козари. Какве утиске носите са ове колоније и која су дјела настала у овом природном амбијенту?
ВУЧИНИЋ: Са Пливе сам се спустио само на неколико дана у равничарски Нови Сад, те поново упутио у планину, овај пут на Козару. Поново сам дочекан професионално и респектабилно од стране сликара из Приједора Зорана Радоњића, магистра новосадске Aкадемије уметности. У складу са својим рецентним сликарским опусом форматирао сам више фрагмената у кохерентну целину, тако да је на Пливи настао рад Енергетски трагови 1+2+3+4, а на Козари триптих Мраковица. Слике су по рукопису и обојености блиске, али оне са Пливе представљају у свом визибилитету трагове енергије, док слике са Мраковице сажимање масе. Трудио сам се да акумулирану енергију из специфичног простора ликовно транспонујем, а не да преписујем или илуструјем препознатљиве одлике и облике.
* ГЛAС: У којој мјери су ликовне колоније значајне за промовисање умјетника и умјетности?
ВУЧИНИЋ: Ликовне колоније као комуникацијски трансфер на интерперсоналном и регионалном нивоу пружају могућност да суштину уметничког стваралаштва сагледамо из новог угла. Проматрајући стварност на нови - другачији начин смањујемо степен ригидности и отварамо се ка толерантности као великом универзалном квалитету. Мислим да је регион Бањалуке по својој географској локацији право место за регионалне сусрете и сарадњу, на сваком, па и уметничком нивоу.
* ГЛAС: Радите на Aкадемији уметности у Новом Саду. Колико Вам професионални ангажман олакшава просвјетно-педагошки рад? Шта је то што стално понављате студентима како би једног дана били успјешни у свом послу?
ВУЧИНИЋ: Aнгажованост и заступљеност на ликовној сцени је основа за кредибилитет бављења педагошким радом у ликовним дисциплинама. Овај принцип је близак и осталим колегама са новосадске академије, те је на колонији на Пливи учествовао колега проф. Видоје Туцовић, а на Козари колеге професори Владо Ранчић и Горан Деспотовски. Педагошки принцип новосадске академије је да се студенти остваре као креативне личности, а не да понављају остварене резултате својих професора. Из овог разлога студенте мотивишем да артикулишу лични израз, да буду своји, уз искуствену подршку ментора.
* ГЛAС: Шта је то чиме се тренутно бавите? Планирате ли можда ускоро да излажете?
ВУЧИНИЋ: У овој ликовној сезони, у априлу сам реализовао пројекат “Блацк & Њхите Сербиа” са колегиницом скулпторком Жељком Момиров и колегом сликаром Владом Ристивојевићем у Музеју савремене уметности у Скопљу. Идућа изложба из овог пројекта биће одржана у Новом Саду, у октобру, у Културном центру града. Крајем септембра приређујем тематску изложбу графика са колегом Милошем Ђорђевићем у Савременој галерији у Зрењанину. За следећу излагачку сезону се надам да ће се остварити иницијални позив за самосталну изложбу у ЛТГ галерији у Бањалуци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.