Љубомир - Љуба Бандовић Роде су ми много донеле

Највећи изазов за мене је да трајем. Позориште доживљавам као есенцију свог посла, место на коме се у тренутку стварања уметности срећу стваралац и конзумент.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдски глумац Љубомир - Љуба Бандовић, којег је шира публика упознала преко лика Aкија у серији "Вратиће се роде".

* ГЛAС: Члан сте глумачке екипе у филму "Сестре" редитеља Владимира Паскаљевића. Каква су искуства са снимања и шта публика може да очекује од овог филма?

БAНДОВИЋ: Филм говори о болној и страшној теми трговине људима. Тумачим лик Тадије, својеврсног шефа једне од ћелија за трафикинг. Искуство је, као и са сваком улогом, непоновљиво. Драго ми је што сам напокон добио да играм криминалца без неких "симпатичних" елемената. Дуго сам прижељкивао негативца, и добио сам га. Било је и лепо и језиво на снимању… Највећи утисак су, ипак, оставиле младе колегинице са новосадске академије које тумаче насловне улоге, сестре које су увучене у мрачни круг. Невероватно је како мало искуства имају, а раде посао као прави бардови. Ивана и Aна, свака част!

* ГЛAС: Серија "Вратиће се роде" постала је својеврстан феномен у региону. Aки је публици један од омиљених ликова. По чему је он за Вас специфичан у односу на остале улоге које сте радили?

БAНДОВИЋ: Aки је у суштини простодушан и добронамеран, али дугује живот погрешном човеку, Дулету Пацову… тако смо конципирали тај лик. Испоставило се да се публика везала за њега, ваљда зато што су све то препознали у том лику. Серија "Вратиће се роде" је, по мени, подигла неке успаване стандарде у ТВ серијском програму… Од режије и фотографије, па до организације и самог приступа послу. Сећам се да смо сви веровали да радимо добру ствар… Испало је и више од тога. Мени је та серија пуно донела, знао сам да морам да искористим прилику и представим се ширем аудиторијуму. Када имате могућност да у добром послу будете добри, треба бити глуп и пропустити то. Ваљда нисам био глуп…

* ГЛAС: Играте доста и у представама које су рађене по дјелима домаће књижевне класике, Нушић, Селимовић. У чему је за Вас највећа драж позоришне игре?

БAНДОВИЋ: Посебна магија је у томе што се понавља, а што никада није исто. Док год тако гледам на ствари у свом послу, волећу да радим у позоришту. Што се великих књижевних дела тиче, научио сам да се томе не сме прилазити са страхопоштовањем, колико год да буди дивљење у нама. Као када би столар волео одређену врсту дрвета, па не може да зарије длето у њега…

* ГЛAС: У које нове пројекте улазите?

БAНДОВИЋ: Тренутно радим "Хеду Габлер" у Народном позоришту, читам неколико сценарија…

"Оно као љубав"

* ГЛAС: Колико сте задовољни серијом "Оно као љубав" и реакцијама публике?

БAНДОВИЋ: Жао ми је што та серија није доживела своју другу сезону, баш зато што је била добро прихваћена… Лично, богатији сам за искуство првог плана са "аждајама" какве су Којо и Сергеј. Дивно искуство. Квалитетно проведено време на послу… добра енергија, поверење и константно збијање шала на рачун свих и свега. То се види и у серији. Добро смо се зезали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.