Фото: Љубиша Самарџић - Мирис кише на Балкану и враћање вјере у породицу
БAЊAЛУКA - Сви грађани Републике Српске вероватно ће уживати у ономе што сматрам да је суштина серије, љубав као инспирација. У књизи "Мирис кише на Балкану" Гордане Куић наишао сам на један непознат свет окупљен око огњишта уз мајчине скуте. Препознао сам да мале ствари чине суштину живота и да је то прича о Сефардима, али и о православцима, католицима и муслиманима на просторима бивше Југославије.
Рекао је ово за "Глас Српске" глумац и редитељ Љубиша Самарџић, који је режирао серију "Мирис кише на Балкану", која ће од сутра почети да се приказује на Радио-телевизији Републике Српске.
- Од почетка сам веровао да ће оно што сам осетио и видео у том роману и што је било основа моје инспирације побудити интересовање код гледалаца за оним што је најзначајније у њиховом животу, а то је породица. То је једноставна људска прича о љубави - каже Самарџић.
Он прича да је један дио из романа који говори Леон (Предраг Ејдус) својој супрузи Естери (Љиљана Благојевић) био пресудан да се као стваралац ухвати у коштац са екранизацијом овог веома популарног романа.
Ријеч је о тексту: "Естера моја", каже он, "ово ти никад нисам рекао. Ти си увек желела да сви ручамо заједно, нас деветоро, а мени је то сметало. A сад после толико година морам ти рећи да је вредело чекати. Кад год смо били за столом знао сам да смо у нечему успели, јер смо сву децу извели на пут."
- Веома битно је што сам изабрао добар тим са којим сам кренуо у авантуру откривања једног света који нестаје. Девојке из сефардске породице, којих је пет у серији, а тумаче их Калина Ковачевић, Марија Вицковић, Мирка Васиљевић, Aлександра Бибић и Тамара Драгичевић, одлучиле су да се удају из љубави - прича Самарџић.
У основу приче он је ставио баш то питање одлуке да ли се удати из љубави, што је у то вријеме било незамисливо.
- Чињеницом да моје хероине бирају мужеве који нису Сефарди јеврејска заједница аутоматски губи свој тврдокорни став да Јевреји треба да се вјенчају са Јеврејкама. Девојке из породице Салом губе свој идентитет и тако полако нестаје једна традиција која се дуго неговала у Босни - испричао је Самарџић.
Више од свега, додао је он, желио сам да филмска екипа дише као једно.
- Имао сам поред себе своју супругу Миру, која има диван осећај за комуникацију са људима. Моја Мира је стварала позитивну атмосферу и понекад ме грлила због тога што сам мало суров. Када би долазило време ручку, а ја бих видео да сцена није завршена, инсистирао сам да они ипак сачекају мало са ручком - присјетио се Љубиша Самарџић детаља са снимања.
- Захваљујући Мири, која је уносила дивну енергију, све је боље функционисало. Она је особа која има истанчан укус и смисао за лепо. Сећам се добро, када смо откривали читав тај свет од 1914. до 1945. године, страшно је водила рачуна да буде сугестивна према костимографу и сценографу - каже Љубиша Самарџић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.