Љиљана Благојевић: Калина и ја смо равноправне у Мирису кише на Балкану

Мајка Естера је омаж свим мајкама, без обзира на време, географске ширине и дужине, боју, нацију и вероисповест. Једна дивна несебична жена, која види лепоту у давању, подупирању, бодрењу и толеранцији. Жена која припада времену традиције, али која кроз љубав успева да схвати и време нових тенденција које долази.

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдска глумица Љиљана Благојевић, којој је у серији "Мирис кише на Балкану" Љубише Самарџића повјерена улога мајке сестара Салом.

- Већ играм један сличан лик у позоришту, у "Великој драми" улогу мајке Видосаве у мом матичном театру у Народном позоришту у Београду. То је представа коју играмо већ осму годину и сваки пут пред препуном салом уз овације. Жао ми је што је никада нисмо одиграли у Бањалуци. Ето, волела бих да ме моји земљаци виде у тој раскошној улози - каже Љиљана Благојевић.

* ГЛAС: Серија "Мирис кише на Балкану" је екранизација једног од популарних романа књижевнице Гордане Куић. Да ли је то подразумијевало и већу одговорност јер играте лик из њене породице?

БЛAГОЈЕВИЋ: Имам одговорност према сваком лику који тумачим, поготово ако играмо живог писца. Мислим да је највеће културно благо писана реч свога народа. Томе нас учи и "Завештање Стефана Немање". Он каже: "Чувајте чедо моје језик као земљу. Он се може изгубити као град, као земља, као душа. И шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?" Хоћу да кажем да изузетно поштујем писца и све што је он написао. Овде се ради о једном од најпопуларнијих романа овога времена. Брзо се чита, има динамичну радњу, богат заплет и препун је емоција. Уживала сам читајући га и оживљавајући тај лик. Имала сам и ту привилегију да за сваку недоумицу "окренем" писца Гордану Куић и потражим савет, нарочито око ладино језика којим су говорили сефарди. Захвална сам и њој и рабину Исаку, чији је телефон увек био отворен за свако моје питање.

* ГЛAС: У серији игра и Ваша кћерка Калина Ковачевић. Како сте функционисале као мајка и кћерка Салом пред камерама?

БЛAГОЈЕВИЋ: Калина игра једну од мојих пет кћери. Не зна се која је од које лепша и даровитија. Не бих имала ништа против да су ми све оне и приватно кћери. Калина и ја смо функционисале као Естера и Нина. То је један прилично равноправан однос. Тако га је написала Гордана Куић. Обожавам да играм са Калином, а имам ретко прилику да испуним своју жељу. До сада само два пута.

* ГЛAС: Шта бисте поручили гледаоцима који се спремају да гледају ову серију?

БЛAГОЈЕВИЋ: Само нека се препусте овој дивној серији. Уживаће, биће им лепо и узбудљиво. Схватиће да је најважније волети и несебично давати љубав својим најближим. Све је друго бесмислено. Живот тако брзо прође и не смемо дозволити битангама да нас изманипулишу и одвоје од наших најмилијих. Потребно је прво бити добар човек, па све остало.

* ГЛAС: Радите ли неке нове улоге?

БЛAГОЈЕВИЋ: Радим увек и много. Поред нових улога и педагошког посла на "Слобомир П. универзитету" на Одсеку за глуму, покушавам да помогнем мојим студентима глуме у Бијељини да оснују позориште. Замислите, тај град од 130.000 становника нема позориште. Обраћамо се за помоћ општини, Републици, али нико не реагује. Aли ми се нећемо предати. Свака некултура је скупља од било које културе. У том циљу 1. децембра, на Светски дан борбе против HIV-а, имаћемо премијеру драме Синише Ковачевића "Вирус" у Бијељини. Играју моји дипломирани студенти, као и студенти четврте године и моје колеге прваци Народног позоришта у Београду Бошко Пулетић и Соња Кнежевић, а ја режирам.

Aнегдота

* ГЛAС: Да ли се можете присјетити неке анегдоте са снимања "Мириса кише на Балкану"? 

БЛAГОЈЕВИЋ: На конференцију за новинаре дошла је госпођа Куић и, видевши ме, упита ме: "Јесте ли ви моја мама?" Ја је погледам и насмешивши се рекох: "Не, госпођо Гордана, ја сам Ваша бака."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.