Ликови

Лица свирају. Као што различитост слиједа и трајања истих нота производи различите мелодије, тако и различитост игре затезања и опуштања истих мишића лица обликује и осликава различите ликове на истом лицу.

Неки од ових ликова дјелују извјештачено и појављују нам се на лицима тако што их ми изазивамо себичном намјером, док други ликови изгледају неизвјештачено и појављују се без наше себичне намјере, кад се њима хоће. Нема сумње да некад можемо да се преваримо кад различите ликове на једном лицу доживљавамо као несебичне или себичне, али, исто тако, некад на лицима можемо да препознајемо и да сасвим разговијетно разликујемо шаренило ликова многоструке личности од шаренила ликова лицемјерне личности.

Поред тога што различито изгледају на нашем лицу, различити ликови, такође, различито говоре на наша уста. Који ће, од наших различитих ликова, да се појави на нашем лицу и како ће да говори, то је увијек одређено саговорницима и односом који имамо или желимо да успоставимо с њима; истовремено, ми измамљујемо различите ликове и призивамо их да се укажу на површини саговорничких лица и да прозборе на њихова уста; и тако се одвија саобраћање међу нама. Саобраћање условљено страним језиком је један јасан примјер утицаја саговорника на изражавање, али такав утицај никад не изостаје, ни у најсвакодневнијим приликама или неприликама. Тако, на истом лицу, из истих уста, појављују се различити ликови и приче, у распону између врлине многоструке личности и порока лицемјерне личности.

Недокучива је тајна која се крије иза склоности наше личности да се она, попримајући различите ликове, опредјељује да наступа у духу несебичне многострукости или себичног лицемјерја. Многострука и лицемјерна личност подударају се утолико што увијек теже да се прилагоде датим саговорницима и околностима, тако што попримају пригодне ликове и изражавају се на пригодан начин. Прилагођавање је њихова заједничка особина која им омогућује да се међусобно разумију. До потпуног разилажења многоструке и лицемјерне личности долази када се упореде њихове особине везане за постојаност. Многострука личност постојана је у тежњи да не изгуби из вида своја претходна прилагођавања и да с њима усклађује тренутно прилагођавање, док је лицемјерна личност немарна према претходним прилагођавањима и постојана у својој искључивој усредсређености на тренутно прилагођавање. Многострукост свира и гали, лицемјерје шкрипи и дави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.