Фото: Културна клима на високом нивоу
БЕОГРAД - Културна сцена у Србији у 2009. била је, упркос финансијским потешкоћама богата и интересантна, једнодушни су у оцјени српски културни посленици, јавио је Танјуг.
Са друге стране, они као главни пропуст државе апострофирају то што Народни музеј и Музеј савремене уметности још нису отворени.
Српски сликар и француски академик Владимир Величковић сматра да је културна клима у Србији на високом нивоу.
На њега је снажан утисак оставила представа "Пред пензијом" у режији Дина Мустафића у Југословенском драмском позоришту на сцени Бојан Ступица, рађена по драмском тексту Томаса Бернхарда.
- Aктивност у граду је јако велика и то је у односу на претходне године велики корак унапред, а како се институције и галерије издржавају с обзиром на релативно мали број колекционара, не знам, али видим да оне трају и сматрам да је то веома позитивно - рекао је Величковић.
Великим хендикепом Величковић је означио то што су затворене двије институције од капиталног значаја за државу: Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду.
Професор Факултета ликовних уметности, вајар Мрђан Бајић слаже се са Величковићем да је велика штета што и даље нема знакова да ће Народни музеј, нити Музеј савремене уметности бити ускоро отворени.
Он је као један од најзначајнијих догађаја у 2009. години издвојио изложбу Марије Драгојловић у Галерији Надежде Петровић у Чачку.
Глумица Мирјана Карановић рекла је да је њен најпозитивнији утисак - појава младих позоришних редитељки.
- Била сам члан жирија на Стеријином позорју. Врло пријатно ме је изненадила појава неких редитељки, младих и талентованих. Мислим пре свега на Aну Томовић и њену фантастичну представу "Брод за лутке", по тексту Милене Марковић - истакла је Карановићева.
Редитељ Слободан Шијан рекао је да је на њега снажан утисак ове године оставио Октобарски салон.
- Мислим да је овогодишњи Салон био изузетан, да је то била једна сјајна селекција из области визуелних уметности наших уметника који су доста активни и међународно - рекао је Шијан.
Значајном сматра и изложбу, такође у простору Музеја Југославије, под називом Политичке праксе (постјугословенске уметности).
Директорка Битефа Јелена Кајго негативним је у 2009. години означила смањену позоришну продукцију, због редукције буџета.
- Већ смо то осетили, конкретно ми на Битефу, јер смо имали скромнији фестивал, мањи број представа, а нисмо ни одржали пратећи програм Шоукејс - указала је Кајго.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике