Култура се (не) купује новцем

Aмстердам - Њујорк, Берлин, Лондон, Токио и Париз заузимају врх листе водећих умјетничких центара у свијету коју су саставили научници са Универзитета у Амстердаму Роберт Клостерман и Моника Скорска, преноси Б92.

Експерти су се у својој студији позабавили и питањем колико се та листа подудара са најмоћнијим финансијким центрима и каква је данас веза између новца и умјетности.

Истраживање је настојало да покаже да ли и у вријеме све веће глобализације још постоји плодоносна симбиоза новца и културе каква је постојала у стара времена у банкарским и трговачким центрима какви су били Фиренца, Ђенова, Амстердам или Лондон.

Тема је, сматрају аутори студије, занимљива и зато што се све чешће говори и о томе да градови који су нови актери на финансијском и привредном плану, као Шангај, Сингапур или Дубаи, играју све већу улогу и у свијету умјетности и културе.

Међутим, већ површан поглед на ранг листе 36 водећих финасијских и културних метропола показује да привредна моћ и културни реноме нису увијек концентрисани на истом мјесту.

Јер, од десет водећих финансијских центара, само се четири нашло на првих десет мјеста најутицајнијих глобалних културних средишта: Њујорк, Лондон, Токио и Сан Франциско.

Лондон, који је на првом мјесту финансијских центара, налази се на трећем мјесту листе најутицајнијих културних метропола.

Само 16 водећих културних метропола налази се на листи 36 водећих финансијских центара - јасан сигнал да финансијски и културни утицај не иду увијек заједно.

На листи значајних културних центара налазе се финансијски не много утицајни градови Лос Анђелес, Барселона и Хамбург, а Берлина уопште нема међу 77 градова на Глобалном индексу финансијских центара.

Берлин, како се наводи, културни утицај има захваљујући чињеници да годишње организује 87 реномираних међународних умјетничких и културних манифестација, да сваке недјеље нуди 1.000 догађаја у области ликовних и око 500 у области сценских умјетности.

То је у апсолутним бројкама мање од онога што нуди Њујорк или друге метрополе, али у односу на број становника, којих је у Берлину око 3,5 милиона, далеко више.

Холандски научници су имали четитри кључна критеријума у састављању листе: број манифестација у области ликовних умјетности, драмских, музичких и плесних манифестација, те број локалних и међународних културних догађаја.

На листи 36 глобалних свјетских центара премоћ и даље има Европа са 24 града.

На листи је само пет америчких градова - Њујорк, Лос Анђелес, Сан Франциско, Мајами и Санта Моника, док су се моћни финансијски центри Бостон, Чикаго или Вашингтон показали као културне провинције.

Закључак научника је да, иако има одређених преклапања на листама културних и финансијских центара, она нису довољна за констатацију да свијет финансија обликује свијет умјетности.

Један финансијски центар није неминовно и културно средиште; свакако, има одређених фактора који су кључни за обје сфере, рецимо број градске популације или укупна економска ситуација.

Међутим, то није довољан доказ да финансијска акивност може да подстакне умјетничку активност једног града, нарочито ако се узме у обзир да неки јаки финансијски центри - Хонг Конг, Сингапур или Шангај - нису на радару глобалних умјетничких центара.

И обратно - неки од умјетнички најузбудљиијих градова попут Берлина, Беча или Лос Анђелеса, вођени су факторима који нису директно повезани са финансијама.

Јасно је да умјетнички утицај не произилази само од степена економске развијености једног града и да богатство не може купити његов културни дух.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.