Култни роман у новом свјетлу: "Уна" донијела огољену емоцију на Театар фест

Бранислав Предојевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Представа "Уна" Фото: Агенције | Представа "Уна"

БАЊАЛУКА - Представа "Уна", за коју је текст написао Стеван Копривица по мотивима истоименог романа Моме Капора, одиграна је вечерас у оквиру Такмичарског програма Театар феста "Петар Кочић" Капорова безвременска прича у извођењу екипе Звездара театра испраћена је громогласним аплаузом и овацијама али и подјељеним реакцијама.

У питању је комад чији је темељ бестселер роман, по којем је настао и истоимени култни филм са Радетом Шербеџијом и Соњом Савић  и распродата сала јасан је доказ популарности овог предлошка код публике. То је у принципу увијек незахвалан посао за нову адаптацију – осим ако се исте не прихвати ауторски тим апсолутно дорастао задатку, попут четворочлане екипе Звездара театра предвођене редитељом Дејаном Пројковским.

Момо Капор у свом роману није само испричао једну животну причу, већ је отворио теме које су и данас актуелне. Сходно томе, "Уна" је представа о људским односима, о утицају прошлости на садашњост и о томе како једно сјећање може обликовати цијели наш живот. Већ од првих сцена било је јасно да ова адаптација не робује прошлости, већ тражи свој сопствени, модерни израз. 

У времену када технологија и друштвене промене преплављују човјекову свакодневицу, и када је тешко задржати искрен и дубок однос, оваква огољена, интроспективна и емотивна драма подсјећа нас колико је важно сачувати аутентичност и искреност у позоришту.

"Уна" је комад који нас гласно позива да застанемо и ослушнемо приче које можда избјегавамо – приче о нашем сопственом идентитету, о љубави која остаје упркос времену и о помирењу са самим собом.

У свијету препуном буке и површности, ова представа нас враћа позоритишту као месту сусрета где се истина и емоција још увијек могу открити и осјетити у свом пуном сјају.

Улога и лик у овој емотивној драми повјерени су сјајној глумачкој екипи. Никола Ристановски као Мишел Бабић, професор социологије медија, донио је на сцену убједљиву пихолошку дубину и харизму човјека разапетог између дужности и страсти, док је Магдалена Мијатовић као Уна Војводић заблистала у креацији студенткиње која истовремено носи и младалачку дрскост и дубоку рањивост прерано сазреле особе.

Сјајну подршку и стабилност комаду дали су Сена Ђоровић у роли Олге Бабић, Мишелове жене, и Марко Гверо као проректор Дукић, који су својим ефектним наступима заокружили ову позоришну причу.

Оно што ову премијеру чини посебном јесте чињеница да је бањалучка публика препознала искреност на сцени, иако мало сведености, посебно у минутажи комада, не би насметало снажнијем утиску комада као цјелине. Излазак глумаца на поклон испраћен је снажним овација што потврђује да позориште и даље има моћ да нас дотакне без раскошних спектакла и великих тема, већ сировом емоцијом и што је најважније снажним ликовима.

Бранислав Предојевић Уредник рубрике култура

У новинарству је, на пословима новинара и уредника, од 1997. године. У „Гласу Српске“ ради од 2021. године. Ужа област култура.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.