Креативно читање историје

БЕОГРAД - Филмска радионица пројекта "Од дионизијског социјализма до предаторског капитализма", која ће бити одржана крајем фебруара у Музеју савремене уметности у Београду, биће усмјерена на креативно читање односа друштвене историје и историје умјетничке продукције у Србији од 1949. до 2009. године.

Као финални резултати од учесника радионице очекују се филмови у жанру кратке доку-фикције, односно видео-радови који реинтерпретирају документе и свједочења о овом односу.

Водитељ радионице биће чувени српски редитељ Желимир Жилник, а носиоци пројекта су кустоси Зоран Ерић и Стеван Вуковић.

Идеја водиља пројекта је да се покаже да историја није напросто дата, већ је увијек конструисана, те може бити и реконструисана или деконструисана, са свим контекстуалним датостима које су условиле да буде исписана баш тако каквом је затичемо.

- Када смо постављали теоријски оквир овог пројекта имали смо на уму да културно поље у коме ће се он одвијати поставимо као отворену сцену на којој се слободно расправља о преломним тачкама у културној историји ових поднебља, као и свим оним споровима који су у тим преломним тачкама делили њихове тумаче у различите таборе - рекао је Зоран Ерић.

Према ријечима Стевана Вуковића, циљ радионице је да учесници радионице кроз практичан рад развију активан критички став спрам начина на који се историја пише, и да са тим ставом приступе креативном процесу у медијима у којима иначе раде.

- У технолошком смислу, медији видеа и филма су се развојем дигиталне технологије готово сасвим преклопили и међусобно прожели, тако да смо за ову прилику равноправно позвали и филмске и видео уметнике. Од сваког од њих појединачно се очекује да истражујући културне токове у Србији у претходних пола века дође до неке приче која није још испричана, а која има основ у неком од битних реалних догађаја из тог периода - истакао је Вуковић.

Историја није монопол историчара, нагласио је Ерић и додао да се она, такође, не може свести само на војну и политичку, иако она увијек доминира осталим сегментима нашег историјског постојања.

- Постоји више начина на који одређени историјски догађај може да се исприча и упише у историју, и тек кроз поређење тих прича ми успевамо да на адекватан начин сагледамо тај догађај - истакао је Ерић.

То не значи да је све релативно, наставио је он, и да ту никаква истина не може да се успостави, али та истина не стоји као цијела и јединствена.

- Истина се назире у траговима или је само скривена испод наноса неких идеолошких матрица које треба напросто неким гестом уклонити. Уметници су ти који често налећу на те трагове и спајају их својом уобразиљом, као моћи креативне синтезе фрагмената материјалног живота који у себи носе трагове истине. Ми овим желимо само да им у томе помогнемо - казао је Ерић.

Желимир Жилник

- Желимир Жилник је на велика врата, као и други филмски аутори, попут Харуна Фарокија, ушао и у савремену визуелну уметност. Стога више није тако нелогично да га за овакву радионицу сада ангажује не нека кинотека, кино-клуб или факултет за филм, већ један музеј савремене уметности - рекао је Стеван Вуковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.