Кецмановићев Топ убједљиво најбољи

БAЊA ЛУКA - Роман Владимира Кецмановића "Топ је био врео" обиљежио је претходну издавачку годину између два београдска сајма на српском језичком простору.

Мишљење је то угледних посленика из свијета културе, објављено у анкети коју је "Глас Српске" спровео у децембру.

Књижевници, ликовњаци, музичари и издавачи из Републике Српске и Србије сагласни су у оцјени да је романом "Топ је био врео" српска књижевност добила великог писца који може да стане раме уз раме са великанима попут Иве Aндрића или Милоша Црњанског.

О значају овог романа свједочи и чињеница да ће током 2010. године "Топ" бити драматизован и постављен на сцени Народног позоришта Републике Српске, а припрема се и његова филмска адаптација у Србији.

- Овај, у знатној мери успели, модерно писан ратни роман, уверљиво обнавља поверење у митотворну и животодавну моћ уметности приповедања, као нарочитог сведочанства о историји и судбини - рекао је књижевни критичар Милета Aћимовић-Ивков.

Издавач Ненад Новаковић истакао је да "Топ је био врео" заузима челно мјесто у овогодишњој књижевној продукцији на српском говорном подручју.

- Кецмановићева књига направила је помак или чак благу револуцију у српској књижевности, као што је својевремено био случај са Павићевим "Хазарским речником". Познат мотив, познате чињенице интерпретиране новим језиком и стилом - објаснио је Новаковић.

И театролог Раде Симовић сматра да је Кецмановићев роман убједљиво најбоља књига на српског говорном подручју, а пјесникиња Ружица Комар је рекла да је "Топ" изразом теме антиратног вапаја превазишао мјеру античке трагедије.

Роман "Топ је био врео" изазвао је доста полемика у јавности, првенствено због теме коју обрађује - судбина српског дјечака у ратном Сарајеву. Пренебрегавајући естетску и чисто књижевну вриједност књиге, неки критичари су оспоравали "Топ" из политичког угла.

- Посао писца је да, најбоље што зна, исприча причу. Што је прича боље испричана – то је посао боље обављен. Питања која прича евентуално отвара не спадају у директну пишчеву надлежност. A то што је "Топ" изазвао много полемика у којима се чуло толико много различитих мишљења, очигледно говори о томе да сам свој посао добро обавио - рекао је својевремено у интервјуу за "Глас Српске" Владимир Кецмановић.  

Он је додао да је чиста књижевност изнад идеологије и да овим романом није хтио да читаоцима пренесе никакву конкретну поруку.

- Нисам написао памфлет, него роман - категоричан је Кецмановић.

Поред "Топа", у анкети "Гласа Српске" високо је оцијењено и дјело Ранка Поповића "Чин препознавања". Поповић је за књигу есеја, критика, огледа и расправа "Чин препознавања" добио награду "Ђорђе Јовановић", која му је уручена у октобру ове године.

Књига садржи 18 огледа о српским пјесницима. 

- Збирка есеја је настала као плод и критичарског искуства и одговарајуће научне праксе. Ријеч је о заиста изабраним ауторима и репрезентативним српским пјесницима - казао је књижевни критичар Душко Певуља.

Ранко Поповић је истакао да је ова књига замишљена као дјело које је требало да споји крај 19. и почетак 20. вијека.  

- Обухватио сам ту пјеснике од Јакшића, Костића, Дучића, Шантића, па до наших савременика и то је нека замисао у оквиру које би требало да се појаве неке сљедеће књиге које би се још шире бавиле истим контекстом, како би што више допунили панораму српске поезије 20. вијека - истакао је Поповић.

Ријеч аутора

- Вест о проглашењу књиге "Топ је био врео" за књигу године у акцији "Гласа Српске" обрадовала ме је, између осталог, што је стигла из Бање Луке, за коју ме везују два чврста корена. Један је што из тог града вучем део порекла, а други је што је реч о највећем граду Републике Српске која је мој завичај - рекао је Владимир Кецмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.