Камен у шездесет боја

Умјетничка, али и шира јавност у Србији ових дана узнемирена је најавом да би зидови Храма Светог Саве на Врачару могли да буду осликани византијским мозаиком, који би чинили вјештачки и природни камен, али и керамичке плочице.

Неки од стручњака који су се већ огласили сматрају да би употреба керамике у највећем православном храму била кич најгоре врсте, невиђен у црквеној умјетности, било на Истоку, било на Западу. У сјенци тих расправа, Приједор ће у једном вјерском објекту ускоро добити свој први мозаик. Ријеч је о олтару католичке цркве у Приједору гдје готово посљедње елементе мозаика са ликом   светог  Јосипа  постављају отац и син, академски умјетници Рудолф и Бојан Слачала.

Академски графичар Бојан Слачала завршио је Ликовну академију у класу професора Милета Грозданића. Истиче да се поред модерне умјетности баве и сакралном умјетношћу.

- Ово је још један у низу мозаика који изводимо на овој територији. Раније је то била бањалучка катедрала, у којој се периодично од почетка осамдесетих година па до данас изводе радови.

- Као и у свим сакралним објектима, и овдје радимо на задату тему, тачније лик онога коме је посвећена црква. Радимо већ седам мјесеци и финиширање очекујемо за двадесетак дана - рекао је Бојан.

Додаје да је само на први поглед ријеч о релативно лаком послу  јер под мозаиком ће се наћи око 20 квадрата у олтарском дијелу. Међутим, када се томе дода податак да у том простору треба уградити 75 хиљада комада природног камена у 60 нијанси боја, онда је и лаицима јасно да је у питању право умијеће израде мозаика.

- Углавном је у питању мајсторлук, али и личност самог умјетника, као и посвећеност том послу. Мозаик не може другачије да се ради  него природним каменом или можда муралским стаклом, али у питању је искључиво природни материјал. И будући да радимо углавном каменом, сваки камен мора проћи чекић и наковањ. Нема никакве машине, ради се искључиво ручно. Комади се онда уграђују на више начина. Може овако како ми радимо да се одлијева дио по дио, па онда елементи монтирају, сегмент по сегмент или стара техника да се на материјал на зиду набацују коцкице. Опредијелили смо се за први начин, јер је што се тиче монтаже дуже, трајније, издржљивије, сигурније - истиче Бојан Слачала.

Додаје да је посао израде мозаика изузетно занимљив, јер сваки камен захтијева своје вријеме.

- Занимљивост је и да се некада срећете са равним површинама које требате прекрити мозаиком, а некад са сферним површинама, али све је то неки изазов за умјетника - истиче Бојан.

Додаје и да је сама набавка камена посебан изазов и ствар сналажљивости.

- Углавном контактирамо са запосленима из каменорезачких радњи. До неког камена долазимо из иностранства, а знамо и да шетамо крај ријека и да тражимо занимљиво камење, посебно необичних боја, које је вода обрадила. Једноставно, израда мозаика није нимало лак посао, захтијева пуно знања, али и спретности. Као и свака техника, захтијева мајсторлук - истиче Бојанов отац Рудолф.

Зато ваљда и нема мозаичког атељеа, додаје он, ни до Загреба на једну страну ни до Београда на другу страну.

Рудолф Слачала, који је завршио смјер зидне технике у Школи за примијењену умјетност у Сарајеву, истиче да је основна замисао његова на изради овог мозаика, али да Бојан има више снаге и досљеднији је у раду.

- Већином радимо у нашем атељеу и углавном из камена који је већ резан, а ако нам затреба посебно неки камен, онда тражимо у природи - каже Рудолф, додајући да је, како се све више добијају заврше контуре мозаика, веома задовољан послом који са сином већ мјесецима ради.

- Мало која црква може да се похвали овако монументалним мозаиком - истиче приједорски академски сликар Предраг Марјановић, који редовно обилази радове на првом приједорском мозаику.

- Права је штета што на Академији умјетности у Бањалуци нема одсјека за мозаик да се едукују млади умјетници, како ни у Републици Српској не би било кича по сакралним објектима - рекао је Марјановић, додајући да је мозаик најскупља сликарска техника управо јер се све ради руком и од искључиво природних материјала.

Бранко Миљуш

Недавно преминули умјетник Бранко Миљуш је на Ликовној академији у Београду предавао, осим сликања и цртања, и на предмету ино-сликарство: фреско мозаик, гдје се вратио мозаику, који је најтраженији предмет на академији, чију је катедру држао професор Миљуш. Захваљујући генерацијама студената који су учили да раде мозаик, цијели зид око Зоолошког врта претворен је у више од хиљаду мозаика.

Мозаик у историји

Мозаик представља слагање природног камена или малих префарбаних коцки од различитих материјала, стакла или керамике у разне орнаменте или слике. Ове коцкице се у складу са претходно сачињеним нацртом утискују у свјеж малтер, а потом се површина полира ради равнања. Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. вијека прије нове ере. У петом вијеку прије нове ере у Грчкој су пронађени мозаици од бијелих и црних облутака. Значајно изражајно средство били су и у римској умјетности и то прије свега подни мозаици.

Златно доба мозаика било је у Византији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.