Позориште
БAЊA ЛУКA - Представом Хрватског народног казалишта "Бабина гуица или посљедња видео врпца" коју је, према тексту Тахира Мујичића, режирала Ивица Бобан, настављен је овогодишњи "Театар фест - Петар Кочић".
Три жене, које повезује лик умрлог хрватског умјетника свјетског гласа, суочавају се са дилемама у којима, у форми монолога и кабареа, расвјетљавају позицију умјетника у савременом друштву, мушко-женске односе, утицај медија на свеукупну сферу људских дјеловања. Текст, који је писан бритким и духовитим језиком, проговара, што је у потпуном дијалогу са идејом фестивала, о савременим проблемима односа умјетности и државе.
Умјетност, у свој својој експанзији и онеобичавању, постаје лажни облик људске жеље за стварањем који се манифестује и на душе главних јунакиња. Удовица умрлог умјетника остаје затечена пред најездом лажних моралних стега које су се раширила око лика и дјела његовог супруга, док његова старија љубавница, промашена интелектуалка, утапа своју тугу у горким сазнањима да је овај свијет, а самим тим и умјетност, изграђен на лажима и постулатима лицемјерства.
И док двије жене, свака вођена својим разлозима, уништавају свој живот тугом за промашеном "инвестицијом", треће жена, млада љубавница покојног умјетника и концептуалисте, покушава, кроз самоироничне монолошке дионице и више него духовите сонгове, доћи до излаза из безизлазне ситуације.
Aријана Чулина, Ксенија Прохаска и Нивес Иванковић конкретизовале су ауторску парадигму ликова до савршенства. Сјајне глумачке креације у потпуности су у сазвучју са временом о којем ова представа говори.
- Вечерас смо видјели да је театар побиједио дневну политику. Веза између публике и глумаца, која је вечерас засијала у Бањој Луци, доказује да сав наш посао није залудан и да га вриједи радити. Текст Тахира Мујичића је универзалан и мислим да је публика осјетила све жаоке које су упућене савременој политици - рекао је управник Хрватског народног казалишта Милан Штрљић.
Публика се, додао је он, враћа у театар јер је засићена кичем и естрадом који у потпуности владају телевизијом. Повратак у театар, тврди он, значи и повратак правим вриједностима.
- Нисам хтјела да глумим у овој представи. Зашто? Па, како ћу, побогу, да глумим у представи која се зове "Бабина гуица"?! Мени је то било несхватљиво! Aли, када сам чула да ће у представи глумити Aријана и Нивес и да ће Ивица Бобан бити редитељ, дилеме више није било - рекла је, кроз смијех, Ксенија Прохаска.
Лик промашене интелектуалке и преварене љубавнице јој је, каже, био близак и није јој требало дуго да уђе у њену кожу. Представа је "чврстом" режијом успјела да направи одличну атмосферу, а аплауз у Народном позоришту Републике Српске је највећи који је до сада ова представа добила.
- Мислила сам да никада нећу савладати кајкавски дијалект. Сматрам да је то најнеглумственији језик и да у њему не постоји она одређена доза звучности која дозвољава хумор и врцавост. Aли, то ми је уједно био и изазов, јер сам, глумећи посљедњих неколико година ликове са далматинским акцентом, упала у шаблон. Ова представа је била освјежење за мој језик - истакла је Aријана Чулина.
Изложба
Отварање изложбе слика Јурија Дриженка одржана је у уторак у оквиру "Театар феста - Петар Кочић". На отварању изложбе су говорили историчар умјетности Видосава Грандић и градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић који је истакао да би ове слике требале да нађу трајно мјесто на зидовима бањолучког театра. Четири слике које су се нашле у фоајеу Народног позоришта Републике Српске дар су Свјетлане Плазонић-Дриженко, кћерке овог сликара који је прије Другог свјетског рата у бањолучком театру направио највише сценографија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
