Фото: Јован С. Радојчић: Пантеон личности за понос и узор
Пантеон заслужних личности у сваком народу служи на понос и узор, посебно младим покољењима. Срби у цјелини, па и "западни" Срби у том погледу, имају кога да памте и са ким да се поносе. Они су изњедрили, између осталих, Руђера Бошковића, Николу Теслу, Милутина Миланковића. Такве громаде људског ума нису свијету дале ни много бројније нације од наше, а да јесу, биле би с правом поносне на њих.
Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао публициста Јован С. Радојчић, чији је тротомни лексикон "Биографије: Срби западно од Дунава и Дрине", у издању новосадског "Прометеја", промовисан у суботу у Београду.
* ГЛAС: Чиме сте се руководили кад сте почели рад на едицији "Биографије: Срби западно од Дунава и Дрине"?
РAДОЈЧИЋ: Није случајност што "старе" нације, које и данас врхунаре својим чврстим идентитетом, имају одавна писане биографске лексиконе, толико волуминозне да им се томови мјере у дужним метрима у регалима по библиотекама. Нажалост, код нас Срба то није случај. Упркос чињеници да ми имамо ту и тамо, из овог или оног времена, понеку биографију наших личности, у нашој литератури постоји голема празнина у погледу њихова писања, а тиме и посједовања биографских рјечника. Та празнина нуди неодложну потребу за писањем таквих рјечника, односно лексикона.
* ГЛAС: Који је значај Ваше едиције?
РAДОЈЧИЋ: Српски простори западно од Дунава и Дрине имају у цјелини подоста својих историјских специфичности. Историја је, наиме, те двије ријеке, које протичу кроз компактни животни простор српског етникума (иако Дунав не само кроз српски), вољом туђинаца насилно наметала западним Србима, као диобену граничну баријеру за њихово одвајање од основе супстанце сопствене нације. Стално су пресирани на расрбљавање, на одвајање и отуђење од матице нације, на заборав своје прошлости; стваране су рушевине од њиховог етникума, које су уграђиване (асимиловане) у друге народе, односно нације, или су од њих формиране посебне друштвене групе које су се самозвано проглашавале и одређивале несрпским; свирепим геноцидним методама освајача пражњени су њихови животни простори, и насељавани туђинцима; превјеравани су, отимана им је њихова традиција, језик, историја, киднаповане личности и друго. Треба се свему томе супротставити, па ма колико год то изгледало претенциозно, и биографијама, као свједоцима о српском дуговјеком физичком и духовном бивствовању и опстајању на тим просторима.
Чувајући у колективном памћењу своје знамените и заслужне личности из прошлости и њихова дјела, сваки народ, поред чињенице да знамените личности припадају цијелом човјечанству, темељи свијест о својој самобитности и право на опстанак и будућност.
* ГЛAС: Шта обухвата издање "Биографије: Срби западно од Дунава и Дрине"?
РAДОЈЧИЋ: Увршћивање биографија у биографске едиције одређено је кроз живот. Ту су биографије бројних прогнаника из времена турске и аустроугарске окупације, готово свих српских личности које су прогањане аустроугарским такозваним велеиздајничким судским процесима (загребачким, бањолучким, соколским, ђачким - преко 200 биографија), биографије хајдука, ускока, родитеља познатих личности, проналазача, затим негативних личности – без обзира на то да ли су се оне силом (не)прилика или својом вољом огријешиле о интересе свога народа, и многих других. У писању биографија за ову едицију није било анатемисаних нити предилекцијом посматраних личности; није било идеолошких прања биографија, нити њихова пројектовања кроз дневне политичке догађаје. Једноставно, ово је едиција која нам уз биографије познатих подастире и до сада непознате биографије, и враћа у нашу свијест заборављене личности и историјске догађаје везане уз њих.
Јован С. Радојчић је на 3.813 страница представио биографије 9.800 личности од средњег вијека до савременог доба. Он је прикупио биографије, не само политичара, научника, умјетника, црквених великодостојника, војних команданата, већ и "обичних" људи који су оставили траг у својим срединама западно од Дрине и Дунава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.