Јесењи салон чека насљедника

Бањалука - Aко је 1962. године Бањалука била зрела да направи озбиљну манифестацију "Јесењи салон", која се и данас врло референтно спомиње у многим књигама и текстовима историчара умјетности бивше Југославије, онда морамо да ставимо тачку или упитник са тачком над кругом који се завршио 1990. године.

Рекла је ово за "Глас Српске" директор Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић. Музеј савремене умјетности РС организује изложбу "Пет деценија бањалучког Јесењег салона", која ће бити отворена сутра у 20 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

- Да ли смо спремни да се суочимо са чињеницом да нам опет треба таква манифестација или неки нови модел као што је понудио "Проток" изложбом "Спа порт" која се догодила три пута у Бањалуци - пита се Лабовић-Маринковић.

Кустос изложбе Сарита Вујковић такође сматра да би "Спа порт" у организацији Центра за визуелну комуникацију "Проток" могао да буде добар модел како да се настави "јесењи модел".

- Бањалучки "Јесењи салон" је током тридесет година свога постојања од регионалне смотре ликовног стваралаштва, поступно прерастао у изузетно значајну и незаобилазну манифестацију југословенског, а у једном тренутку и међународног карактера - каже Вујковићева.

Подсјећа да су четрнаест "Јесењих салона" (петнаести је био припремљен 1992. године, али је због рата отказан) показали најзначајнија достигнућа домаћих и страних умјетника изабраних од стране најеминентнијих југословенских историчара и теоретичара савремене умјетности.

- Изложба "Пет деценија бањалучког Јесењег салона" осмишљена је с циљем обиљежавања педесет година од оснивања ове значајне југословенске бијеналне манифестације ликовних умјетности и биће отворена до 15. фебруара 2013. године - каже Вујковићева.

Бањалука је у периоду од 1962. до 1992. године била носилац изузетно значајне ликовне манифестације, која је показала да је била међу ријетким градовима бивше Југославије који су имали слуха и отворености према свим позитивним идејама и тенденцијама из области визуелне умјетности.

Љиљана Лабовић-Маринковић каже да Музеј припрема озбиљну монографска публикацију.

- Десетог фебруара 2013. године, када славимо Дан Музеја савремене умјетности Републике Српске, направићемо округли сто, дружење са неколицином кустоса, селектора бивших салона, умјетника који су излагали. Проговориће о "Јесењем салону" да видимо гдје смо ми данас и како салон или нека манифестација другог типа треба да живи убудуће у Бањалуци - најавила је Љиљана Лабовић-Маринковић.

Четрнаест "Јесењих салона", одржаних у периоду од 1962. до 1989. године, пружило је ликовни плурализам у оквиру којег се могла уочити потреба и жеља да се изађе из локалне атмосфере и потражи властити идентитет у оквиру различитих умјетничких изражавања.

- Нешто што је 1962. године било зрело да се догађа у Бањалуци и чији су резултати данашњи експонати који чине најреферентнији дио наших збирки треба да подсјети јавност Републике Српске на чињеницу да је овај град прије педесет година био дорастао великом југословенском догађају који је послије неколико година прерастао у међународну манифестацију - казала је Лабовић-Маринковић.

На значај "Јесењег салона" подсјетила је и историчар умјетности Видосава Грандић.

- "Јесењи салони" су Бањалуку као један од културних центара тадашње БиХ заиста сврстали у ред изузетно значајних, зато што је на салонима окупљала најзначајнија имена у области ликовног стваралаштва, али и угледне критичаре и теоретичаре умјетности. У Бањалуци су остајала, што ће посвједочити и ова изложба, дјела умјетника који су чинили окосницу савремене југословенске ликовне сцене - каже Грандићева.

Сматра да би требало поново покренути велику ликовну манифестацију.

- Данас можемо да размишљамо о нечему што би поново покренуло умјетнике са свих простора бивше Југославије да се одазову позиву за манифестацију која би била насљедник Салона. Aли то би изискивало много новца - рекла је Грандићева.

Сарита Вујковић указује на суштину коју је "Јесењи салон" имао на ширем простору.

- Aко се "Јесењи салон" упореди са другим општејугословенским и интернационалним изложбама, организованим и одржаваним широм југословенског умјетничког простора, може се примијетити да је ова бањалучка манифестација припадала малобројном типу изложби критичког карактера, која је са селективно изабраним излагачима успијевала да региструје неке суштинске проблеме југословенске умјетности - казала је Вујковићева.

Посјетиоци изложбе имаће прилику да виде значајна дјела која су утицала на умјетничке токове друге половине 20. вијека.

- Изложбу чини избор награђених и откупљених дјела са ове манифестације која се чувају у фундусу Музеја савремене умјетности Републике Српске - више од 150 слика, графика, цртежа, скулптура и објеката, југословенских и страних умјетника - рекла  је Вујковићева.

Умјетници који су заступљени у изложби посвећеној "Јесењем салону" су Pierre Alechisky, Zao Wou Ki,  Shoichi HasegawaС, Stanley William Hayter, Jean Messagier, Achille Perilli, Luc Piere.

Љубитељи ликовне умјетности уживаће у упознавању са дјелима  Ивана Табаковића, Бошка Крановића, Владимира Величковића, Петра Омчикуса, Косе Бокшан...

Међу бројним дјелима која ће бити постављена посјетиоци ће моћи да погледају стваралачки рад Косте Aнгелија Радованија, Љубе Иванчића, Отона Глиха, Ивана Ловреновића, Рика Дебењака, Халила Тиквеша, Велизара Крстића, Емира Драгуља, Радована Крагуља, Исмара Мујезиновића и Густава Гнамуша.

Циљ 

- Циљ изложбе је да се широј јавности презентују умјетничка дјела уз монографску публикацију која ће у потпуности сагледати важност ове манифестације за средину у којој је основана. Подсјетиће јавност и у којим је условима зачета, и значај њеног трајања, као и могућности настављања традиције уз укључивање у савремене умјетничке токове данашњице - каже Сарита Вујковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.