Је­ле­на Тра­ки­ло­вић: “Срба­ди­ја” пот­врди­ла ква­ли­тет

БИ­ЈЕЉИНA - Мла­ди ди­ри­гент хо­ра “Срба­ди­ја” Је­ле­на Тра­ки­ло­вић вра­ти­ла се сва­ко­дне­вним оба­ве­за­ма по по­врат­ку са не­да­вно за­врше­не Хор­ске олим­пи­ја­де у Гра­цу, на ко­јој је би­јељин­ски хор овјен­чан зна­чај­ним при­знањима. Њен до­при­нос овом ус­пје­ху, не са­мо за ан­сам­бл, већ и за Би­јељину и Ре­пу­бли­ку Српску је ве­ли­ки.

- Са­ма ри­јеч Олим­пи­ја­да иза­зи­ва ја­ка осје­ћања у ме­ни. Као и у спор­ту, та­ко и у хор­ском пје­вању, Олим­пи­ја­да пред­ставља врху­нац. Би­ти ра­ме уз ра­ме са 491 хо­ром из 92 земље сви­је­та и при то­ме осво­ји­ти два ве­ома зна­чај­на и ви­со­ка при­знања ни­је ма­ла и ла­ка ствар - ре­кла је ди­ри­гент Је­ле­на Тра­ки­ло­вић.

Она је до­да­ла да се ви­ше­мје­се­чни на­пор и труд ко­ји је уло­жен мо­рао ис­пла­ти­ти,  ве­ли­ко­ду­шно за­хва­лив­ши свим чла­но­ви­ма хо­ра што су и овај пут не­се­би­чно да­ли све од се­бе и по­но­во оправ­да­ли ква­ли­тет хо­ра “Срба­ди­ја”.

Од нај­ра­ни­јег дје­тињства њен жи­вот је био испуњен му­зи­ком, та­ко да је врло ра­но зна­ла да ће му­зи­ка би­ти оно чи­ме ће се ба­ви­ти.

- Му­зи­ком сам по­че­ла да се ба­вим већ од пе­те го­ди­не, пје­ва­ју­ћи у дје­чјем хо­ру “Срба­ди­ја”. На­кон то­га пос­та­ла сам члан ве­ли­ког ан­сам­бла, ко­јим и да­нас ди­ри­гу­јем. Ни у је­дном тре­нут­ку ни­сам се по­ка­ја­ла због мог опре­дјељења, иако оно за­хти­је­ва пу­но тру­да и одри­цања, јер шта има ље­пше од ра­да са мла­дим људи­ма - на­гла­си­ла је Тра­ки­ло­ви­ће­ва.

Шко­ло­вање је за­по­че­ла у Би­јељини, гдје је за­врши­ла ни­жу и средњу му­зи­чку шко­лу “Сте­ван Ст. Мо­крањац”. На­кон то­га, упи­са­ла је ди­ри­го­вање на Фа­кул­те­ту му­зи­чке уме­тнос­ти у Бео­гра­ду, у кла­си про­фе­со­ра Стан­ка Ше­пи­ћа.

- Не­да­вно сам ди­пло­ми­ра­ла нас­ту­пом са хо­ром “Срба­ди­ја” и Краљев­ским гу­да­чи­ма Све­тог Ђор­ђа из Бео­гра­да. По­сли­је за­слу­же­ног одмо­ра оче­ку­је ме Мас­тер­цласс у Ита­ли­ји од 1. до 15. ав­гус­та и даљи рад са “Срба­ди­јом” на при­пре­ми за на­ре­дна та­кми­чења. Већ три го­ди­не ра­дим у ни­жој му­зи­чкој шко­ли “Сте­ван Ст. Мо­крањац” у Би­јељини - ис­та­кла је Тра­ки­ло­ви­ће­ва.

Као члан хо­ра “Срба­ди­ја” она је би­ла уче­сник свих нас­ту­па и са­мим тим до­при­ни­је­ла осва­јању до­са­дашњих на­гра­да, од ко­јих се ис­ти­чу брон­за­на и сре­брна ме­даља на првој Хор­ској олим­пи­ја­ди у Лин­цу 2000, зла­тна ме­даља на Ин­тер­на­ци­онал­ном та­кми­чењу хо­ро­ва у Бу­дим­пе­шти 2001, дви­је сре­брне ме­даље на та­кми­чењу хо­ро­ва у Ита­ли­ји, сре­брна и зла­тна ме­даља у Бу­дим­пе­шти 2003, дви­је зла­тне ме­даље у Бу­дим­пе­шти 2005. Та­да је први пут ди­ри­го­ва­ла хо­ром на је­дном ме­ђу­на­ро­дном и ве­ома ја­ком та­кми­чењу.

Она је по­се­бно ис­та­кла зна­чај хо­ра “Срба­ди­ја” за Би­јељину, Сем­бе­ри­ју и Ре­пу­бли­ку Српску.

- Чињени­ца да смо при­је ове олим­пи­ја­де би­ли пе­ти у сви­је­ту у изво­ђењу тра­ди­ци­онал­не му­зи­ке и 55. на та­ко­зва­ној Топ Њор­лд лис­ти хо­ро­ва нај­боље пот­врђу­је наш ква­ли­тет. Тре­ба сви да бу­де­мо свје­сни да је овај хор је­дан од нај­бољих у окру­жењу јер упра­во кроз му­зи­ку, би­ло да се ра­ди о цркве­ној, свје­то­вној или тра­ди­ци­онал­ној, на нај­бољи и најље­пши на­чин ре­пре­зен­ту­је се  наш град, држа­ва и на­род.

Ек­спан­зи­ја хор­ског пје­вања

 Хор­ско пје­вање у му­зи­чком сви­је­ту за­узи­ма ве­ома зна­чај­но мјес­то. У при­лог то­ме го­во­ри и чињени­ца да су у сви­је­ту све број­ни­ја хор­ска та­кми­чења. Јављају се но­ве те­хни­ке и на­чи­ни пје­вања, та­ко да хор­ско пје­вање пос­та­је ин­те­ре­сан­тни­је из да­на у дан, ре­кла је Тра­ки­ло­ви­ће­ва. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.