Изложба о великанима за јубилеј

БИЈЕЉИНA - Музеј Семберије у Бијељини обиљежава четири деценије постојања. На дан оснивања ове институције, 24. септембра, биће отворена велика изложба експоната, првенствено плаката бројних ликовних, позоришних, филмских и других културних манифестација, као и експонати који су током минуле четири деценије највише привлачили пажњу посјетилаца.

- Изложићемо и све бројеве "Семберских новина", локалног листа и вршњака музеја, које једино наша установа има сачуване. Овим ћемо на наш начин "свједочити" о јавном, културном и политичком животу Семберије - каже Бабић.

У години јубилеја Музеј Семберије организовао је још осам изложби, међу којима су оне о славним личностима чија имена носе улице у Бијељини, као што су Јован Дучић, Душан Баранин, Кнез Иво од Семберије, Софка Николић и друге.

- Прва манифестација коју смо организовали поводом четрдесетогодишњице постојања јесте изложба фотографија "Стари Зворник" из приватне колекције историчара Зорана Ивановића о 600 година првог помињања у документима имена града Зворника. Организоваћемо и Бијељинско ликовно бијенале, јер га организујемо сваке парне године у нашем музеју - каже Бабић.

У години јубилеја Музеј Семберије ће у октобру наставити даља истраживања на римском муниципијуму у Скеланима, у коме су раније пронашли највећи римски мозаик у унутрашњости Балканског полуострва, а наставиће се, у сарадњи са научницима Филозофског факултета из Љубљане, истраживања у највећем римском подземном каменолому у Дардаганима код Зворника и на старим градовима у Бирчу, на Мајевици и у Подрињу: на зворничком, сребреничком, Јабланграду код Угљевика и другим.

- Све локације су веома изазовне за истраживаче, посебно оне у Скеланима, у којима смо основали и нови музеј, па тако општина Сребреница има два музеја, те у Дардаганима. Од камена из зворничког краја рађени су у вријеме Римског царства саркофази, стубови и други украсни и употребни предмети, највише за царски град Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу, јер је камен Дрином и Савом из Дардагана вожен у Сирмијум - објашњава Мирко Бабић.

Од значајнијих активности Музеја Семберије је и учешће на предстојећој манифестацији "Вишњићеви дани", те обнављању куће у Доњој Трнови код Угљевика у којој је ратне 1943. године почео да излази лист "Ослобођење".

Музеј Семберије ове године био је организатор и учесник бројних културних, стручних и истраживачких манифестација, међу којима је најзапаженија била изложба археолошких налаза из Скелана у том мјесту и Бијељини.

Чолаковић

Први руководилац Музејске збирке Семберије, претече данашњег музеја у Бијељини, био је Димитрије Чолаковић, професор историје у Учитељској школи у овом граду, истрајан, поуздан и темељит научник. Како то обично бива у почетку рада сваке новоосноване установе, ни Музејска збирка није имала простор за дјеловање и изложбе. Селила се од канцеларије до канцеларије у Бијељини, али упркос томе, она је за само двије године прерасла у Музеј Семберије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.