Изложба о Мунку у Библиотеци Матице српске

Београд - У знак сјећања на норвешког сликара Едварда Мунка (1863-1944), од чијег се рођења ове године навршава 150 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки, преноси Танјуг.

Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Даниела Кермеци, уредник Миро Вуксановић а изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке од данас до 8. маја.

Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на ЦД-у у Библиотеци, као и на сајту њњњ.бмс.рс.

Едвард Мунк је рођен 1863. године у Лотену.

Школовао се у Ослу, гдје је студирао на Техничком факултету, а 1880. године потпуно се посветио сликању.

Године 1889. организује прву самосталну изложбу која му обезбјеђује стипендију за усавршавање у Француској.

Много је путовао, живот је провео на релацији Париз-Берлин-Осло, а 1916. године одселио се на имање у Еклију, гдје је остао до смрти (1944).

Мунково дјело на почетку је било неприхваћено, изазивало је скандале и неодобравање, а његова прва изложба у Берлину (1892), која му је донијела славу у умјетничким круговима Њемачке, затворена је и проглашена “увредом умјетности”.

С платнима, дрворезима и литографијама на којима доминирају мотиви болести, смрти, самоће, горчине и патње, Мунк се, у годинама које су услиједиле, ипак наметнуо као једна од најоригиналнијих фигура свог времена и дао велик допринос формирању експресионизма у Њемачкој и Скандинавији.

Његово убјеђење да “не треба сликати ентеријере са људима који сједе у њима и читају књиге”, већ “људе који дишу, осјећају, воле и пате”, отјелотворено је на огромном броју радова (само у Мунковом музеју у Ослу чува их се више од хиљаду), а уз Крик, по многима најзначајније Мунково дјело, међу најпознатијима су Мадона, Игра живота, Вампир, Пепео, Меланхолија, Пубертет, Болесно дијете, Смрт у болесничкој соби и друга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.