Истраживања римског насеља у Скеланима

Тихомир Несторовић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Истраживања римског насеља у Скеланима

БИЈЕЉИНA - Aрхеолошка истраживања римског насеља у Скеланима код Сребренице прошле године нису завршена. На овом локалитету стручњаци ће поново да раде и у овој години.

Рекао је то за наш лист директор Музеја Семберије мр Мирко Бабић, јер је већ почео припреме за наставак научних истраживања римског периода у Скеланима.

- Упркос томе што нису рађена истраживања, цијела прошла година била је у знаку Скелана, јер су у Бањој Луци, Бијељини, Требињу, Бајиној Башти, Сребреници, Сарајеву и другим градовима Републике Српске и БиХ организоване изложбе археолошких ископина из Скелана. Све те манифестације биле су у знаку припрема за овогодишња истраживања на том локалитету.

- Прошле године радили смо истраживања у Дардаганима код Зворника у римском руднику камена, у којем је својевремено нађен и рељеф римског бога Митре. Камен из рудника Дардагани коришћен је за израду саркофага и надгробних споменика у царском граду Сирмијуму, садашњој Сремском Митровици - каже Бабић.

И у овој години биће настављена истраживања у Дардаганима и о томе је потписан договор са Катедром за археологију Филозофског факултета у Словенији.

Aрхеолози су истраживали и некрополе под источним крилом Суда у Бијељини. Истраживали су и заштитили осам некропола у Поточарима код Сребренице из 14. и 15. вијека, приликом изградње пута у овом мјесту.

- Музеј Семберије био је организатор и учесник бројних културних, стручних и истраживачких манифестација. Учествовали смо на три велика скупа археолога у Републици Српској и имали смо запажена излагања. Организовали смо и десет изложби, од којих су веома посјећене биле она о накиту из фундуса Музеја Републике Српске из Бање Луке и Музеја сјевероисточне Босне из Тузле, те изложба археолошких налаза из Скелана - објашњава Мирко Бабић.

Ове године Музеј Семберије обиљежава четрдесетогодишњицу постојања. За ту прилику већ је планирано неколико изложби, међу којима ће бити и оне о славним личностима чија имена носе улице у Бијељини, као што су Јован Дучић, Душан Баранин, Кнез Иво од Семберије, Софка Николић и друге.

- У овој години организоваћемо и изложбу фотографија историчара Зорана Ивановића о 600. години првог помињања у документима имена града Зворника, јер се овај град први пут помиње 1410. године у дубровачким документима. Организоваћемо и Бијељинско ликовно бијенале, јер га организујемо сваке парне године у нашем Музеју - каже Бабић.

Овај музеј приредиће и тематске изложбе поводом републичких, градских и општинских свечаности за Видовдан, Пантелиндан и манифестацију "Вишњићеви дани".

За вишегодишњи рад на развоју Музеја Семберије и музејске дјелатности уопште, те за значајна научна истраживања из области археологије, мр Мирко Бабић добио је и Златну повељу Скупштине општине Бијељина.

Гласник

У Музеју Семберије у Бијељини смјештена је и редакција часописа "Гласник" Удружења музеолошких радника Републике Српске. Прошле године објављен је шести број "Гласника".              

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.