Исмар Мујезиновић: Свијет се претвара у покондирену тикву

Дејан Вујанић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Исмар Мујезиновић: Свијет се претвара у покондирену тикву

Човјек није ни свјестан колики је проблем губитак идентитета. Замислите само кад би сви људи били исти, изгледом и мишљу?! Једноставно, не би више било могуће комуницирати.

Различитост човјека надопуњује, омогућава му размјену искуства и мисли, буди његову знатижељу; полемика, дилема оштре критериј да би се могао донијети став о нечему или некоме. Без свега тога постајемо јалови, неинвентивни, самозадовољни, јер смо искључили сваку могућу креативну конкуренцију.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао академски сликар из Сарајева Исмар Мујезиновић, који ће се представити бањолучкој публици на изложби која ће бити отворена у понедјељак у "LTG" галерији. 

Сам назив циклуса "Ресторан масовне исхране", чији ће дио да буде изложен у Бањој Луци, сугерише на савремено доба конзумеризма, отуђења човјека и губитка идентитета.

* ГЛAС: Овим темама бавите се кроз еротику и однос мушкарца и жене. На једном мјесту сте написали: "Има ли ичега још природног око нас, мислим: од хране до сиса?" Може ли се у Вашим дјелима пронаћи својеврсни дуалитет: истина-лаж?

МУЈЕЗИНОВИЋ: Наше културе се заснивају на хипокризији да волимо одређене животиње, док друге уништавамо или ждеремо. Свака култура има различите аршине по којима одређује која је то животиња. Интересантно је да се цивилизовани народи слично односе и према различитим људским групацијама, сврставајући их по религијским и културним скупинама. Тако стварамо жива бића више и ниже вриједности и никако се томе не можемо одупријети, колико год се бусали напредношћу и цивилизацијским развојем. У тој аријевској тежњи постајемо незасити и све желимо да потчинимо својој вољи, па и сам изглед, који већ има природну генетску логику. Све брже улазимо у артифицијелни свијет, гдје отуђење није више само духовно, него и тјелесно, јер се одмичемо од основног родитељског визуелног насљеђа. На неки начин негирамо родитеља, претварајући се у покондирену тикву, дизајнирану од тог конзумеристичког друштва. Гдје је ту истина или лаж треба свако да сам одлучи. Да ли је јача емотивна веза са блиским људима или жеља за промоцијом себе, свог тијела, статуса? Претпостављам да кад постанете лутка, губите осјећај, а тим и везу са другим осјећајем.

* ГЛAС: Савремено друштво је наметнуло појединцу "истину" како је еротика нешто чега се треба срамити. Живи ли појединац свој живот или животе других?

МУЈЕЗИНОВИЋ: Еротика је фина спекулација са сексуалношћу. Као таква, ако је у намјери појачања природног ужитка, сигурно је позитивна и у свим културама је присутна.

Aко је еротика комерцијализирана и представља сурогат полности и њене потребе, онда је то de facto осиромашење исте. Та варијанта је често коришћена у систему изолације једне групације од стране друге, која се сматра вриједнијом. Тако су настајали квартови за забаву углавном у лучким градовима, а данас се то шири до туристичких атракција. Све већа комерзијализација еротике је посљедица отуђења и све тежег комуницирања међу половима. Појединац је негдје између и плива.

* ГЛAС: Зашто сте изашли из сликарске "једнодимензионалности" и почели да се изражавате и кроз друге медије: филм, фотографију, роман?

МУЈЕЗИНОВИЋ: Мене су увијек интересовали различити медији, али нису увијек услови за бављење њима били добри. Фотографијом и филмом сам се увијек бавио, чак и професионално, а писање је одједном изронило на површину, претпостављам као нека потреба за друштвом која ми је дошла са годинама. Како примјећујем, сви људи старећи више причају него у младости. Онда се мораш у друштву борити за ријеч, па да то избјегнеш, почнеш писати.

Олимпијски плакат

Олимпијски плакати су мене, не мојом жељом него харизмом Олимпијаде, на неки начин обиљежили у масс медијима. Нисам их никад сматрао превише битним за свој опус, јер их стицајем околности нисам ни реализовао баш онако како сам хтио, али ми је драго да су нашли своје мјесто и добро котирају на свјетским аукцијама. Рекло би се да имају неку популарност. Велики догађаји вам дају велику шансу. Некад је искористите, а некад не - рекао је Исмар Мујезиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.