“Искупљење”, четврта такмичарска представа Театар феста: Донкихотовска борба против вјетрењача мрака

БАЊАЛУКА - Четврте такмичарске вечери Тетар феста “Петар Кочић” изведена је представа “Искупљење”, рађена у продукцији Српског народног позоришта Нови Сад.

Представа је рађена по тексту Бранимира Шћепановића, драматизацију је урадио Слободан Обрадовић, а режију потписује Вељко Мићуновић, прошлогодишњи добитник награде за најбољу режију Тетар феста “Петар Кочић”.

Прича о случајној саобраћајној незгоди која једног “камионџију златног срца” доводи до вароши у којој затиче властити споменик, прераста у запањујућу лавину која ће заувијек промијенити, не само његов, већ и животе оних које је срео у том малом мјесту. Тамо обитавају људи који су слика духовног сиромаштва и који су спремни да сваку боју посиве зарад личних интереса. С једне стране, ту су интимна сјећања главног јунака која га позивају на побуну и буде из мртвила. Насупрот њима, стоје сви они којима није потребан човјек који је жив – именом, презименом, дјелима и постојањем – дочекује га маса којој је потребан мртав симбол.

- Прича о сусрету човека са сопственим спомеником ми је, први пут кад сам то прочитао, било нешто врло неуобичајено. Даље смо ми изводили некакве ствари које су отишле и ван Бране Шћепановића, тако да сам на једној конференцији за штампу рекао да мислим да би Брана Шћепановић био задовољан својим комбеком јер је прилично пао у заборав. Мислим да смо ми тим крајем „навукли“ ту ствар на нешто што би мене веома занимало као постављено питање у односу на то ћутање које се данас дешава или већ не дешава јер имамо различите реакције публике - рекао је на округлом столу глумац Борис Исаковић, пише Banjaluka.net.

Марко Марковић, у представи Станојло Поскок напомиње да је Обрадовић добио Стеријину награду за представу.

- Радили смо, пре свега, са Борисом (Исаковићем, у представи игра Григорија Зидара), који је наш пријатељ, колега, друг... Борис се нама, као човек, исповедио на једној проби. Ја сам схватио, наша представа се зове “Искупљење”, та божанствена реч. Кад смо се некад некоме искупили – оцу, мајци – и ја сам онда схватио да је то неки пут. То да ми ћутимо и говоримо о лицемерју у 21. веку, то је ништа, али је проблем што смо се ми навикли. Ми смо се навикли на окружење у којем човек каже: “Навикао се сам на ваш затвор, вратите ме у њега”. Наше искупљење није готово, ми имамо конструктивне разговоре пре сваке пробе -каже Марковић.

Ненад Пећинар је истакао да му је драго што је дио ове представе.

- Оно што је мене највише заинтригирало је то што смо ми робови лажи, што ми живимо у свету у којем владају људи који лажу. Није ми било тешко да пронађем модел за лик, али овде су у питању типови и архетипови. Не знам да ли је тада Брана Шћепановић веровао да ће таква фантазија постане реалност, али, нажалост, јесте – наглашава Пећинар..

Поводом премијере представе у СНП-у редитељ Вељко Мићуновић записао је да је прозно ткиво романа “Искупљење“ Бранимира Шћепановића вишеслојно је и уобличено модерном техником приповједала којом се освјетљава трагикомична донкихотовска борба с вјетрењачама мрака и лицемјерства.

- Представа кроз причу о малом човеку, Григорију Зидару, провлачи тешко, страствено и халуцинантно размишљање; визију невиног и прогоњеног човека који у окрутном огледалу друштва чита његов распад али истовремено и обману сопственог постојања. Све је ту у двојству и двострукој противуречности: заједљивост и сажаљење, страх и мржња, љубав и издаја, разобличавање једноумља и лажно херојство. Демистификацијом и разарањем митова једног, односно свих система, говоримо и о великој превари историје коју пишу победници, о обмани једног времена које се рефлектује и у нашој стварности – навео је Мићуновић.

Задње такмичарске вечери на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске биће изведена представа “Централа за хумор“ Народног позоришта у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.