Има ли српски језик будућност?

Београд - Симпатични јапански робот „асимо" ћаскао је недавно с Београђанима на енглеском. Aко желимо да му једног дана затражимо кафу на српском потребно је да му обезбиједимо „уџбенике" из којих ће учити наш језик, јављају агенције.

Да би осигурао себи опстанак у дигиталној будућности, неопходно је да језик има дигитализоване ресурсе.

Према резултатима најновијег истраживања, српски је нажалост у групи оних који су у умреженом друштву информација и знања осуђени да нестану.

- Наш језик није припремљен за дигитално доба. Као што су поједини језици који нису имали писмо изумрли с последњим говорником, мислимо да језицима који немају добру подршку технологија прети дигитално изумирање, односно потиснуће их велики светски језици - каже професор математике Иван Обрадовић, који је са групом домаћих информатичара и лингвиста урадио анализу за српски језик у оквиру студије Технолошког савеза за вишејезичну Европу (МЕТA-НЕТ).

Језичке технологије већина људи редовно користи.

На примјер, за провјеру граматичке исправности („спел чек" за енглески или РAС за српски).

Ту спадају и интерактивне „секретарице" на смартфонима и системи аутоматског превођенја попут популарног „Гугловог" преводиоца.
Језичке технологије, посебно машинско превођење, у највећој мјери се ослањају на статистичке методе које захтјевају невјероватно велики број писаних и говорних фајлова, што је проблем за језике с малим бројем говорника.

Често су непрецизне, што се види у неразумљивим машински преведеним упутствима за техничке производе, али и другдје.

- Недавно сам добио писмо од жене која се представља као „промашај Селена". Систем је механички превео енглеску реч „госпођица" као „промашај" јер се исто пише и изговара (мисс). Дигитализовани језички ресурси побољшавају те преводе - објашњава Обрадовић, директор Информативног центра Београдског универзитета.

Дигитализација језичких ресурса је производња у дигиталном облику онога што смо навикли да срећемо у штампаном: рјечника, граматика, текстова, информација.

Врло су важни паралелни корпуси на више језика, који су основа за машинско превођење.

У студији коју су за МЕТA-НЕТ урадили домаћи истраживачи, предвођени професором Душаном Витасом са Математичког факултета, српски је добио двије јединице (за аутоматско превођење и граматичку провјеру) и двије двојке (за синтезу говора и расположивост језичких ресурса).

Исте оцјене су добили бугарски, мађарски, румунски, грчки и језици земаља бивше СФР Југославије.

Најбоље је оцијењен енглески (четворком), а тројку су добили њемачки, француски, холандски, италијански и шпански.

Холандски је, каже Обрадовић, добар примјер да и мали језици могу да добију високо мјесто на љествици.

Иако нема велики број говорника, тамошња стручна јавност је препознала значај дигитализације.

Оно што енглески, француски и њемачки имају, а српски (тренутно) нема јесте управо обимна језичка збирка у електронском облику.

Оливера Дурбаба, професор на катедри за германистику Филолошког факултета, каже да Њемци овај посао раде веома темељно и развијају корпусне базе деценијама.

- Немачки и српски, у том смислу, не могу да се пореде, јер су немачки ресурси много обимнији и људи су обучени да направе спону између технологије и лингвистичке обраде. Код нас базе постоје, али су мале и неповезане - истиче она.

- Овај посао тражи ширу сарадњу лингвиста и информатичара и свих који се баве језиком и препознају значај информационих технологија за језик - наглашава професор Обрадовић.

Aко српски у неком будућем истраживању заради петицу, да ли то значи да ће зависност од енглеског бити мања?

- У Београду већ имамо неколико паметник кућа. Идеја је да сутра у управљању говорним језиком можемо да се обраћамо паметним уређајима на српском. Такође, уколико бисмо имали висок ниво подршке за машинско превођење, могли бисмо да користимо свој језик, а да га машина преводи. Не може се очекивати да ће рачунари савршено радити књижевне преводе, али у пословној комуникацији би то било сасвим могуће – закључује Обрадовић.

Интернет не доноси пропаст

У јавности се често води полемика о томе да ли ће начин комуникације на интернету нанијети штету језику.

Др Оливера Дурбаба, која је проучавала језик на „Фејсбуку" и форумима, вјерује да интернет неће довести до пропасти српског.
- Тај језик, без обзира што је писан, носи све особености говорног језика. Он се сада само измешта у други медиј, што нама истраживачима олакшава посао, јер постоји у писаној форми. Наравно да то није књижевни стандард, али од разговорног стила и не очекујемо да има књижевни стил. Проблем настаје онда када у писани говор неосновано убацујемо елементе разговорног стила: у саставима, семинарским радовима или у штампи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.