Храна за очи и душу

БAЊA ЛУКA - Изложбом цртежа и акварела академског сликара Миливоја Унковића у четвртак у 20 часова биће свечано отворена ЛТГ галерија у Бањој Луци.

- Морам подвући да сам посебно радостан - не као аутор којем се отвара изложба и који је на неки начин и почаствован што ће његовим дјелима бити проглашено отварање ове галерије - већ сагледавајући галерију у перспективи, као простор који сваки град треба и као дом младих колега са академије - рекао је Миливоје Унковић.

Он је додао да човјек као духовно биће, поред физиолошких и физичких потреба за егзистенцијом - јер човјек мора да једе да би преживио - мора да нахрани и душу. 

- Вријеме је да се окренемо човјеку, као духовном бићу, као тој потреби хране. Не ради се само о ликовној умјетности; ради се о свим сегментима културе која је потребна човјеку, без обзира на његов социјални статус или образовање. Сви имају потребу да нахране и очи и уши - истакао је Унковић.

На изложби, Унковић ће представити тридесетак цртежа и акварела који су настали током 2007. и 2008. године.

Према његовим ријечима, он је током читавог свог стваралачког рада покушавао да се бави човјеком и простором. У оквиру тих неких претпоставки као полазишта, наставио је он, прожимају се и различите тематске области, које пружају у одређеном тренутку сликару неке нове могућности у трансформацијама, у проналажењу неких нових ликовних форми у свом стваралачком опусу.

- Моје полазиште је да из ничега не може настати нешто. Другим ријечима, не бјежим од природе и окружења. Моја чула апсорбују и реагују на одређене ствари и ја их радо прихватам, али их не копирам. На мојим дјелима неке ствари дјелују јако сугестивно и реалистички дефинисане. Ипак, није суштина у том реализму, нити је укупна компонента у структури слике она доминанта дефинисана као реализам - нагласио је Унковић.

Више се ради, додао је он, о неким његовим ауторским жељама да кроз одређена дјела прелази распон од хиперреализма до потпуно трансформативних форми. 

Слика као биће

Један сам од аутора којем слике не морају у неком хармоничном смислу бити дефинисане као цјелина. Често знам супротставити дијаметрално различит однос у слици, зато што никад нисам био оптерећен оним што се зове "мој стил". Моје полазиште је да су јако досадне слике на којима се нон стоп понавља један те исти мотив, иста тема, иста структура, исти распоред у композицији слике. Покушавам да дефинишем слику као биће, као засебну цјелину - казао је Миливоје Унковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.