“Говори гласније!” на 22. Театар фесту “Петар Кочић”

Представа “Говори гласније!” настала је као ауторски  пројекат редитеља Бобе Јелчића, чији је рад препознатљив по настојању да направи танку линију између глумца и лика којег игра. Редитељ је од пријатељице чуо анегдоту о жени, Српкињи из БиХ, која је одлучила да напусти БиХ и покуша да уз помоћ пријатеља нађе посао у Европској унији. Суштина анегдоте је да је отишла у Хрватску. Нови Јелчићев пројекат на најбољи могући начин стапа препознатљиву позоришну заиграност и врло оштру критику данашњег друштва.

Поред емотивне приче и фантастичне глуме, представу чини занимљивом и другачијом и пробијање четвртог зида и комуникација са публиком. Како је танка граница између глумаца и публике, тако је танка граница и између личног и глумачког, а то је поготово видљиво у посљедњој сцени, у којој глумица Петра Свртан изводи монолог директно упућен публици, док остали актери представе учествују у идиличном породичном ручку.

Глумица Петра Свртан је објаснила да су сви ликови, па чак и лик Бранке из Босне двозначни и да имају димензију жртве и насилника.

- Ствари  које скривамо могу да изађу напоље, можда у најгорем тренутку. Управо онда када не би требало, када би требало показати неку људскост, када би требало показати неку отвореност. Ту говорим о резултатима фрустрација које годинама сакупљамо у себи, само зато што о томе никада нисмо говорили. Мислим да је то апсолутно примјењиво у стварном животу. Да се не понашамо тако мимо ове приче “Срби, Хрвати, Бошњаци”. Једно прераста у друго. Ту мислим на двостраност, када неко остане сам на сцени и шта он онда говори. Рецимо, Марко, мој сусјед. Шта он говори када остане сам? А у вези с овим што је Јадранка поменула, те високе концентрације коју морамо да имамо када играмо ову представу, поента је што више обратити пажњу на унутрашње како би се што више смањила спољна средства  која  користимо. Дакле, са дубином изнутра  ово све споља постаје сувишно - казала је Свртан.

Никша Бутијер је казао нешто о процесу настанка самог комада.

- Хтјели смо радити ову представу у једној комотнијој атмосфери. Хтјели  смо кренути од тако једне мале приче. Али, на овим просторима свако гребање површине доводи до тога да се сусрећемо са дневнополитичким садржајем, који доминира у нашем окружењу, па тако и у овом случају. Радни наслов представе је био “Поновни почетак рата”, почело је у једном  окружењу, атмосферском, да тако кажем, да бисмо након неколико мјесеци то све одбацили. Онда смо дошли до тога да се директно обраћамо публици. Представе Бобе Јелчића су увијек такве да глумци креирају представу и атмосферу у самој представи - рекао је Бутијер.

Поред Петре Свртан и Никше Бутијера, у комаду су глумили Јадранка Ђокић, Вили Матула, Нина Ерак-Свртан, Дамир Пољичак и Марко Маковичић.

Истог дана, у пратећем програму фестивала промовисана је књига “Живот на стику” Џевдета Тузлића.

Монодрама

Претпосљедње вечери трећег Фестивала монодраме младог глумца публици се комадом “Песник за песнике” представио Иван Перковић.

- Кад боље размислим, дивно је чудо како уопште данас знамо за Момчила Настасијевића. Знамо за њега, али не знамо да је један од највећих српских песника. Надам се да ће се то променити у годинама које долазе. Нема пуно песника који су се у тој мери идентификовали с оним што су писали. Код Настасијевића песма је стање свести. Да бисте схватили његово стваралаштво, морате најпре упознати њега - објаснио је Перковић.

Данас (субота) на програму

20.00 - “Цигански кабаре”, ауторски пројекат Љиљане Стјепановић, те додјела награда и затварање Театар феста “Петар Кочић”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.