Горица Поповић: Волим да играм жене које доводе у заблуду

Предиславковица коју играм у представи "Матица" покушава да се извуче из блата у које су је животне околности гурнуле. Болестан муж, беспарица чине је сликом човека данашњег времена. Она је као мачка која се дочекује на ноге, морала је да се сналази. Ухватити се у коштац са таквом улогом, изазов је за глумца.

Рекла је ову у интервјуу "Гласу Српске" глумица Горица Поповић коју је публика имала прилику да види у представи београдског "Aтељеа 212" у којој је остварила запажену улогу. "Матица" по тексту Горана Петровића, а у режији Рахима Бурхана, пружила је могућност овој глумици за изванредне креације.

* ГЛAС: У представи "Матица" играте жену са трагичном судбином. Како сте комуницирали са тим ликом?

ПОПОВИЋ: Такве жене и људе можете срести свакодневно на нашим просторима. Они се сви на тај "немогући" начин сналазе у животу, раде све и свашта. Јако ми је драг тај лик, зато што доводи у заблуду. Испочетка мислите да је реч о једној бескрупулозној жени која гази преко свега и преко свих да би постигла своје циљеве. Међутим, касније се види да она у себи носи једну страшну трагичну причу, због које је приморана да ради све и свашта. Тако да тих жена има много око нас. Чим сам прочитала комад Горана Петровића, уопште није било дилеме да ли ћу је играти или нећу.

* ГЛAС: Горан Петровић пише о актуелним темама које нам се свакодневно дешавају. Колико то публика воли да гледа у позоришту?

ПОПОВИЋ: Публика то дефинитивно воли, као што сте могли да видите и по реакцији публике у Бањалуци на представу "Матица". Људи просто воле и желе да одговоре на нека сопствена питања која их муче, тако да кад год имате бурну реакцију на крају представе, глумци знају да су погодили мету. Драго ми је што смо овом представом поставили нека питања, али и одговорили на њих. Осим "Матице", у "Aтељеу 212" имамо још доста добрих представа са сличном тематиком. Истакла бих комад "Трст" писца и режисера Милоша Радовића. Он говори о Трсту, граду наших снова у којем смо сви куповали, те шта у данашњем времену представља тај исти Трст и шта су ти људи који су дошли у хотел да проживе своје некадашње животе. Врло је интересантан комад, који опет пружа одговоре на нека питања. Такође бих споменула и "Оца на службеном путу" Оливера Фрљића, представу која јако добро коренспондира са публиком. Тако да "Aтеље 212" наставља са представама које озбиљно сецирају проблеме нашег друштва.

* ГЛAС: Поред глуме, бавите се и режијом, костимом, музиком, а из свега тога родиле су се "Звездарске звездице". Можете ли нам рећи нешто више о тој представи?

ПОПОВИЋ: Представа је апсолутни хит у Београду. Написала сам комад о једном београдском певачком друштву које је деловало тридесетих година прошлог века, који спремају своју приредбу. На прослави певају старе шлагере из тог доба, које сам ја такође пронашла на разним местима, дошла до њих копајући по разним бувљацима. Ради се у ствари о комедији Нушићевског типа у којој игра нас деветоро. Представу сам написала, режирала је, осмислила костиме и сцену, а играју, између осталих, Дара Џокић, Тања Бошковић, Катарина Жутић, Aнита Манчић, Горан Султановић, Марко Николић. Јако волим то време тридесетих година и то ме је у ствари и инспирисало да направим представу. Волим да се враћам у то време, зато што је романтично, лепа је музика, дивна мода. Представу сви јако волимо и жељела бих да је играмо и у Бањалуци.

ТВ серија

* ГЛAС: Ускоро крећете да играте у једној ТВ серији. О чему је ријеч?

ПОПОВИЋ: Ускоро настављамо са снимањем серије "Сва та равница", која је јако добра и озбиљна, а радња је фокусирана на прошли век. У серији, између осталих, глуме Драган Николић, Гордан Кичић, дивна екипа за сарадњу. Надам се да ћете имати прилику да је погледате, јер заиста вреди.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.