Горица Поповић: Излаз у комедији и духовитости

Све око нас је сиво, што би рекли клинци, бедак. Цела планета трпи последице наше небриге. Живот притишће људе и наравно да траже излаз у комедији, у ведрини и духовитости.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске", глумица и редитељска Горица Поповић, која се недавно вратила са гостовања из Загреба, гдје је, каже, уживала гледајући публику која се цијело вријеме смијала.

- Ми глумци добро знамо колико је публици потребан смех. Волим и озбиљне теме, али боље је и мени и публици кад играмо комедију.

* ГЛAС: Недавно су завршени Филмски сусрети у Нишу, чији сте умјетнички директор. Како оцјењујете овогодишњу филмску продукцију и глумачка остварења?

ПОПОВИЋ: Овогодишњи фестивал глумачких остварења у Нишу био је јубиларни 45. Сама та чињеница говори колико је овај фестивал значајан, омиљен и колико је важно да траје и даље. Неколико интересантних ствари ове године су се десиле први пут. Једна од њих је да смо први пут увели да за награду могу да конкуришу филмови из окружења, страни филмови. Ове године смо имали практично четири филма, три филма из Хрватске и један филм из Републике Српске, који је веома добар. То је "32. децембар", Саше Хајдуковића. Николина Јелисавац је добила и глумачку награду за изванредну улогу и у том филму и у филму "Мотел Нана". Квалитет фестивала је био висок. 

* ГЛAС: Како је глумици бити на фестивалу и са глумцима, а не глумити, него им дијелити награде?

ПОПОВИЋ: Ја сам неко ко направи селекцију, распореди филмове, позива госте, одреди жири. Лично не награђујем никога, али наравно да осећам велику одговорност, јер друга је година како сам уметнички директор. Мандат траје две године, следећи уметнички директор ће надам се наследити један добар, организован фестивал.

Заиста сам уживала у дружењу са колегама. Потрудили смо се да доведемо многе глумачке звезде. Тако је на фестивалу гост био и Раде Шербеџија, његов син Данило Шербеџија направио је изванредан филм "72 дана". Био је ту и Мики Манојловић, и Небојша Глоговац који је освојио Гран при фестивала, Богдан Диклић, Мира Бањац... Јако смо се лепо дружили, имали смо попратних манифестација.

* ГЛAС: Мјузикл представа "Коса", Кокана Младеновића, у којој глумите, изазвала је опречне ставове позоришне критике. Колико се Ваша визија нове "Косе" поклопила са редитељском идејом?

ПОПОВИЋ: Веома сам се обрадовала кад ме је позвао Кокан Младеновић зато што памтим некадашњу "Косу", чувену представу "Aтељеа 212". Тада сам била још средњошколка и управо сам се спремала за студије глуме у Београду. За мене је та представа била фасцинантна и она је значила у оно време, била је нешто што је изазвало фантастичне коментаре и реакције. Драго ми је што сам део нове Косе, јер нова генерација другачије то види. Морали смо наравно да мењамо теме. Више није то вијетнамски рат, то је глобализација, то је сада велика корпорација, рат у Ираку... Чињеница да смо имали преко 40 представа за неколико месеци је фантастичан успех. Карте за "Косу" су увек распродате. Наравно, има различитих укуса, па и коментара. Оно што је сигурно је да је представа препуна енергије и да фантастично делује на гледалиште.

Где год смо је играли, наилази смо на изванредан пријем публике, а те хајке у штампи су неке приче о којима ми глумци не водимо толико рачуна. Нама је најважније да публика ужива у тој представи.

* ГЛAС: Колико је сачуван дух побуне у представи?

ПОПОВИЋ: Самим темама чини ми се да смо потпуно актуелни. Чињеница да глобални трендови газе појединца, газе људска права и права појединца да размишља својом главом, мислим да је и то једна од вредности представе.

* ГЛAС: Једнако сте активни и у позоришту и на телевизији. Шта је то ново што припремате публици?

ПОПОВИЋ: Крајем септембра настављамо снимање ТВ серије "Сва та равница", то је серија која је изванредно прошла. Велика је гледаност, људи воле те ликове и сада је написано 12 нових епизода. Почела сам да радим и један мали позоришни комад "Матичар". То је лепа комедија са мелодрамским призвуком. Верујем да ће топла људска прича, коју режирам, бити веома згодна за публику, па се надам да ћемо је можда показати и у Бањалуци.

Затварање биоскопа

* ГЛAС: Многи велики градови остају без биоскопа. Како то коментаришете?

ПОПОВИЋ: Чудесно је да је у Нишу, на пример, граду који је недавно изгубио и свој последњи биоскоп, публика долазила свако вече на фестивал и с пажњом пратила филмове. Нажалост, врло често се дешава код нас да се биоскопи затварају, али публика је та која даје наду нама уметницима да ипак није све изгубљено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.