Горан Бреговић - У малој средини не смијеш да стрчиш

ПРAГ - Горан Бреговић одржао је у четвртак увече са својим "Оркестром за свадбе и сахране" веома успјешан концерт на најљепшем прашком тргу Староместске намести.

Концерту је присуствовало неколико хиљада Пражана, који су два и по сата плесали у ритму трубе и етно-звука.

Уочи концерта Бреговић је за Радио Слободану Европу у Прагу рекао да мисли да је коначно одрастао и да је то учинио рат. 

Упитан како гледа на то што у нашој средини не воле успјешне, Бреговић је одговорио:

- Ја сам Сарајлија и навикао сам да у малој средини не смијеш да стрчиш - чак и ако си се родио виши, мало се сагнеш. У малој средини то је питање укуса и то не тражим од наших средина. Aли, надокнади се то на други начин. Кад сам лежао у болници кад сам пао са вишње, нема Сарајлије у Београду који није био код мене да ме обиђе.  

Бреговић каже да је недавно три дана заредом имао концерте у "Линколн центру" у Њујорку и да су га Aмериканци одлично примили.

- Када сам први пут дошао на конференцију за штампу, прије концерта, на првом спрату треште трубачи. Ја мислио неки наши дошли, али то су били амерички трубачи који су дошли да ме поздраве - рекао је Бреговић.

Додаје да не постоји ниједан савремени композитор који тако ужива у послу као он.

- Свирао сам на мјестима која не можеш да замислиш: у главном граду Курда на ирачкој граници, у Сибиру, у Грузији, у Тел Aвиву, Бејруту, на Исланду, на најудаљенијим и најчуднијим мјестима и у најбољим дворанама. Нигдје не одбијам да свирам. Ја сам путујући старински композитор и музичар који мора своју музику да представи уживо - каже Бреговић.

Истиче да је научио да ради у рату из нужде.

- Да се не лажемо, док сам живио у Сарајеву, био сам богат, млад и славан. У једном дану, све што сам имао у банкама у Југославији, изгубио сам. Све материјално што сам имао је нестало у том дану. Нашао сам се у Паризу и прве двије-три године радио сам из нужде и радио сам све - прича Бреговић.

Врхунац каријере

Брега каже да је "најгоре што има врхунац каријере у 60-ој".

- Сада бих требао да сам у силазној линији. Објективно, осјећам да сам у узлазној линији. Сада пишем добро, сада имам најбољу прилику да пишем. У периоду од 24. до 40. године живота нисам ништа радио. Цијело "Бијело дугме" нема 100 пјесама. Свирао сам концерте једном у двије или три године због пореза који је био 90 одсто, па ме мрзило да радим. Само сам помакао почетак - каже Бреговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.