Глу­ми­ца Све­тла­на Бој­ко­вић, о про­фе­си­ји, теа­тру и гла­му­ру

По­зо­ри­ште је ја­ко жи­ла­ва биљка ко­ја је оп­ста­ла пре­ко две хиљаде го­ди­на. И ка­да за­па­дне у не­ку кри­зу, по­зо­ри­ште увек пре­жи­ви и иде даље. За­то и по­сле мно­го го­ди­на про­ве­де­них на по­зо­ри­шној сце­ни, на­ла­зим но­ва на­да­хну­ћа за уло­ге ко­је до­би­јам - ре­кла је по­зна­та српска глу­ми­ца Све­тла­на Бој­ко­вић, ко­ја че­ти­ри де­це­ни­је сво­јим уло­га­ма иза­зи­ва сми­јех и плач код пу­бли­ке.

Она је са ко­ле­гом Пе­тром Краљем гос­то­ва­ла у сри­је­ду уве­че на бањолу­чкој тврђа­ви Кас­тел, го­во­ре­ћи по­ези­ју Ми­ло­ша Црњан­ског, мо­но­лог На­де­жде Пе­тро­вић из пред­ста­ве "Ваљев­ска бол­ни­ца" и ди­је­ло­ве из ко­ма­да "Жен­ски раз­го­во­ри" Ду­шка Ра­до­ви­ћа. 

Све­тла­на Бој­ко­вић је мно­го пу­та на­вла­чи­ла "мас­ку" дру­ге же­не. Би­ла је Јо­ван­ка у "Пу­чи­ни", "Бе­лиз" у "Уче­ним же­на­ма", Ма­дам Сан Жен и Фи­лу­ме­на Мар­ту­ра­но у ис­то­име­ним ко­ма­ди­ма. Те­ле­ви­зиј­ска пу­бли­ка упо­зна­ла ју је и за­вољела пре­ко уло­га у се­ри­ја­ма "Бољи жи­вот", "Сре­ћни људи", "По­ро­ди­чно бла­го"..., а Бањолу­ча­ни пре­ко "Го­спо­ђе ми­нис­тар­ке" На­ро­дног по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Српске.

* ГЛAС: Сљеде­ћег мје­се­ца је 40 го­ди­на от­ка­ко сте се по­че­ли ба­ви­ти глу­мом. Шта Вам је она за че­ти­ри де­це­ни­је до­ни­је­ла, а шта ус­кра­ти­ла?

БОЈ­КО­ВИЋ: Си­гур­но је да ми је глу­ма до­не­ла мно­го ле­по­те и за­до­вољства. Има­ла сам и дос­та му­ка док сам испе­кла за­нат, ста­са­ла и са­зре­ла као глу­ми­ца. Aли то се све ис­пла­ти­ло и да­нас сам за­до­вољна оним што сам пос­ти­гла на глу­ма­чком пољу. Ни за тре­ну­так ни­сам по­сус­та­ла, а ни по­ми­сли­ла да сам на­пра­ви­ла гре­шку у жи­во­ту. Ми­слим да спа­дам у оне ко­ји су на про­фе­си­онал­ном пла­ну испу­ни­ли свој жи­во­тни сан. Са дру­ге стра­не, тра­ја­ти то­ли­ко као глу­ми­ца и би­ти успе­шна, зна­чи и ве­ли­ку по­све­ће­ност по­слу. То, на­ра­вно, ути­че на при­ва­тни жи­вот, па у зре­лим го­ди­на­ма до­ђе­те у си­ту­аци­ју ка­да ви­ше нис­те са­мо свој го­спо­дар. По­чињу да вас раз­вла­че као оп­ште до­бро на све стра­не и то је жртва про­фе­си­ји. То­ком свих тих го­ди­на ус­кра­ти­ла сам се­би не­ка оби­чна ужи­вања, ко­ја су дос­ту­пна дру­гим људи­ма.

* ГЛAС: Је­дном при­ли­ком сте ре­кли да сте на по­чет­ку ка­ри­је­ре има­ли узо­ре по­пут Ели­за­бет Теј­лор и Aве Гар­днер. Ка­ко са ове дис­тан­це гле­да­те на то до­ба Ва­шег жи­во­та?

БОЈ­КО­ВИЋ: Гла­мур је та­да био на првом мес­ту. Хо­ли­вуд је прои­зво­дио фил­мске звез­де и не­го­вао гла­му­ро­зан тип глу­ма­ца. На тај на­чин су се же­не шмин­ка­ле и обла­чи­ле. Ме­ђу­тим, да­нас жи­ви­мо у вре­ме­ну где су мо­дер­не оби­чне же­не. То је мо­жда опет по­ли­ти­ка Хо­ли­ву­да, да би се оби­чне же­не мо­гле иден­ти­фи­ко­ва­ти са звез­да­ма. То и ни­је по­се­бно за­нимљиво, јер су ра­ни­је же­не има­ле тежњу за гла­му­ром. Са­да је са­свим су­про­тно, јер су ис­це­па­не фар­мер­ке и оби­чне ма­ји­чи­це пос­та­ле бе­ло­свет­ска уни­фор­ма.

* ГЛAС: Да ли да­нас мла­де глу­ми­це у Срби­ји уоп­ште има­ју узо­ре?

БОЈ­КО­ВИЋ: Убе­ђе­на сам да је про­шло вре­ме пра­вих узо­ра. Чак ни ја као мла­да ни­сам хте­ла да ими­ти­рам не­ку глу­ми­цу, јер је то лош пут. Aли мо­же­те да це­ни­те не­ко­га и то је не­ка врста узо­ра. Да­нашњи мла­ди људи су са­мос­тал­ни­ји и сло­бо­дни­ји не­го што су то би­ле мо­је ге­не­ра­ци­је у мла­дос­ти. То је део оп­штег ра­зво­ја чо­ве­чан­ства.            

* ГЛAС: То­ком ка­ри­је­ре, ви­ше сте се по­јављива­ли на по­зо­ри­шној сце­ни, не­го на фил­му. Да ли је то био Ваш избор?  

БОЈ­КО­ВИЋ: Ис­ти­на је да сам се ви­ше кре­та­ла у по­зо­ри­шном, не­го у фил­мском све­ту. Код нас се увек на фил­му, па и ка­да сам ја би­ла мла­да, вртео ис­ти тим људи. Стал­но су ис­ти глум­ци до­ла­зи­ли на кас­тин­ге за фил­мо­ве. Ни да­нас то ни­је мно­го дру­га­чи­је. По­зо­ри­ште ме испуњава­ло на не­ки дру­ги на­чин. Пер­фе­кци­онис­та сам кад ра­дим би­ло ко­ју уло­гу, па би­ла она фил­мска или по­зо­ри­шна. Увек се тру­дим да уло­гу одра­дим нај­боље што мо­гу.  

По­ли­ти­ка

- По­ли­ти­ка не ути­че мно­го на по­зо­ри­ште, јер смо иза­шли из вре­ме­на по­ли­ти­чких цен­зу­ра. Ма­да се још увек у Срби­ји не одва­ја до­вољно нов­ца за културу. Ме­ђу­тим, не мо­гу ре­ћи да се по­ли­ти­ка ме­ша у по­зо­ри­шни ре­пер­то­ар - ре­кла је Све­тла­на Бој­ко­вић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.